НА списку од 313 уметничких дела и историјских предмета које Словенија захтева од Србије налазе се и филмови некадашњег "Триглав филма" из Љубљане који су спасени од пропадања захваљујући Југословенској кинотеци. Љубљанско кинематографско предузеће још 1968. године послало их је у Београд, зато што није имало услове за чување филмских трака. Од почетка деведесетих до данас Словенија није плаћала трошкове чувања ових материјала, а уместо накнаде Београду је испоручен - захтев за враћање.

Најпознатији филм из овог фундуса свакако је "Кекец" Јожеа Галеа, антологијско остварење за децу из 1951. Љубљана уз то, тражи и остварења која су наводно снимљена уз помоћ словеначких продуцената. На овом списку су чувени филмови "Битка на Неретви", "Црвена земља", "Задах тела", "Мој брат Алекса", "Последња постаја", "Четири дана до смрти" и "Опасни траг".

Прочитајте још - Карађорђевићи ипак без "Бледа"

Директору Југословенске кинотеке Југославу Пантелићу познат је захтев Словеније. Он подсећа да је већина филмова са списка настала у већинској копродукцији, или у продукцији тамошњих филмских предузећа, али су уочљиви и примери где су Словенци били мањински копродуценти.
ОСТВАРЕЊА СТУПИЦЕ И ШТИГЛИЦА НА списку филмова из депоа Југословенске кинотеке поред "Кекеца" су и остварења "На своји земљи" (1948), "Трст" (1951), "Свет на Кајжарју" (1952), Балада о тробенти ин облаку" (1961) Францета Штиглица, "Добро морје" (1958) Мирка Гроблера, "Веселица" (1960) и "Наш авто" (1962) Франтишека Чапа, "Јара господа" (1953) Бојана Ступице. Словенци траже и наслове "Акција" (1960) Јанета Кавчича, "Ти ловиш" (1961) Францета Космача и "Три четртине сонца" Јожа Бабича

- Непосредно пред отцепљење Словеније, надлежни из њиховог Архива преузели су главнину њиховог филмског фонда који је био на чувању у Југословенској кинотеци, испунивши том приликом уговорне обавезе. Преостали негативи филмова који се чувају у нашој Кинотеци, а који су настали у продукцији словеначких филмских предузећа, били су предмет више састанака између наших представника и словеначких архива - наводи Пантелић.

На састанцима у Београду, како објашњава, Југословенска кинотека је изашла са компромисним предлогом.

- Спремни смо да у сваком моменту уступимо скенирани негатив у дигиталном облику, који је предуслов за израду дигитално рестауриране копије. Спремни смо и да спроведемо и целокупан процес дигиталне рестаурације и надам се да ће то прихватити - истиче Југослав Пантелић.

АВАНГАРДА Слика Августа Чернигоја

Филмови чине само мањи део списка уметнина из српских музеја и државних установа. Гро ове листе чине слике које су данас саставни део збирки Народног музеја, Музеја савремене уметности, Музеја Града Београда... Реч је о платнима, фигурама, графикама и колажима познатих уметника попут Божидара Јакца, Гојмира Антона Коса, Аугуста Чернигоја, Рихарда Јакопича...

- Није први пут да нам стижу овакви захтеви - каже Гордана Грабеж, извршни директор Народног музеја. - Пре годину и по Народни музеј и наше колеге из других установа добили су сличан захтев Љубљане и на њега смо одговорили. Словеначко потраживање врло је чудно, јер највећи део тражених дела је најлегалнијим путевима - откупима и поклонима - дошао у нашу збирку. Словеначки уметници живели су и радили у Београду и њихове радове откупљивала је држава и давала музејима на чување.

Прочитајте још - Словенци хоће Титов сеф

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић подсећа да Љубљана потражује и портрет Надежде Петровић, рад Ивана Грохара. Аутор је слику урадио као поклон српској сликарки и на њој постоји његов потпис и посвета.

- Ово платно у Народном музеју заведено је као поклон и на њега нико не може да истакне право - наводи она.

Прочитајте још - До ствари из Титовог сефа другим путем

ЗАХТЕВ СЛОВЕНИЈЕ ЗАКАСНИО, ПОПИСУЈЕ И СРБИЈА

СЛОВЕНИЈА је пропустила рок за истицање захтева по основу члана 3 Анекса А Споразума о питањима сукцесије из 2001. године, каже за "Новости" министар културе Владан Вукосављевић. Он подсећа да је повраћај "покретне материјалне државне имовине од велике важности за културну баштину једне од држава сукцесора и која је изворно са територије те државе" био предвиђен, али да је рок за то истекао 2006.

- Утисак је, међутим, да је у претходној деценији пропуштена прилика да Србија сачини листу културних добара којa могу бити предмет сукцесије. Управо због тога, предузели смо низ активности како би се формирао прецизан попис културних добара која на било који начин могу бити део евнтуалних потраживања од стране Србије - каже Вукосављевић.

ПЕТКОВИЋ: УКРАЛИ ТИТОВЕ ЛИМУЗИНЕ

ПОНАШАЊЕ Словеније је лицемерно и за сваки презир. Траже да им дамо нешто што припада нама, а истовремено не враћају оно што су нам украли - каже Братислав Петковић, бивши министар културе.

Петковић подсећа да се у Техничком музеју у Бистрици, налази 15 вредних аутомобила које су Словенци позајмили за изложбу 1986. на пет година, и које никада нису вратили. Међу њима је 11 Титових аутомобила који формално припадају Музеју историје Југославије, и још два у власништву Војног музеја. За преостала четири возила из сталне поставке Словенци тврде да су добили на поклон од некадашњег Министарства одбране и Скупштине СФРЈ, 1984. У питању су блиндирани "пакард клипер" из 1948, два блиндирана ЗИС-а из 1954. и лимузина "кадилак седан" из 1976.

- Када би наши музеји покренули судске спорове несумњиво би их добили јер у Музеју Југославије постоји уговор као доказ - каже Петковић.

Највредније возило је блиндирани "мерцедес 240 к" из 1939, у ком је ухапшен немачки генерал Лер, па Титов сребрни "ролс ројс", у којем су се возили Хрушчов и он 1954, затим "хорх глазер", кабриолет из 1938, који је припадао кнезу Павлу, и блиндирани "пакард" из 1937, поклон Стаљина. Ту су и "линколн континентал" из 1976. и три "кадилака", од којих је један поклон маршала Толбухина.