Број радних спорова који су решавани уз преговоре пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова, уместо пред судом, ове године је повећан за више од 10 одсто, а тренд повећања се тек очекује, након проширења надлежности Агенције усвајањем новог закона који регулише ту област. Наиме, рад на изменама и допунама Закона о мирном решавају радних спорова је окончан, а у Агенцији очекују да се у првим месецима 2018. године нађе пред посланицима Скупштине Србије ради усвајања.

"Изменама закона треблао би да буде проширена надлежност у индивидуалним и колективиним радним споровима која ће омогућити арбитрима и миритељима да индивидуалне радне спорове решавају такозваним "win-win" решењем - односно обострано прихватљивим решењем ", рекао је за Танјуг директор Агенције Миле Радивојевић.

То је, како је указао, највећа измена у закону, који сада ту могућност не предвиђа.

Биће промењен и начин окончања индивидуалног спора поводом злостављања и дискриминације на раду тако да ће једини могући начин да се овај спор успешно оконча бити да стране у спору постигну споразум око начина решења тог спора", нагласио је Радивојевић.

У супротном, стране у спору ће бити упућене на поступак пред судом у складу са посебним законом који регулише ту материју, напоменуо је он.

Радивојевић сматра да ће након измена Закона, које предвиђају и бројне новине када су у питању спорови око плата, минималне зарараде, накнада. . . запослени и послодавци бити спремнији да своје спорове решавају пред Агенцијом, а не пред судом, као и да ће бити сигурнији у решење конкретног спора.

Када су у питању резултати рада ове Агенције, Радивојевић каже да је 2017. година била успешна с обзиром на то да се поваћава број поступака мирења и преговарања.

Од 1067. поступака, укупно покренутих пред Агенцијом, 1.041 поступак је био индивидуални, док је вођено 26 колективних поступака.

"То значи да је покренуто 111 поступака више него 2016. године и око пет пута више него 2014. године када је покренуто 197 поступака, што је иначе био и вишегодишњи просек", указао је рдиректор Агенције.

Такође, како је навео, сагласност за мирно решавање радног спора на предлог једне стране, добијена је сагласност за 706 поступака, док је сагласност изостала за 311 поступака, а 50 поступака је у току.

Према његовим речима, ови подаци указују да је проценат добијених сагласности порастао за 70 одсто, што показује да расте и проценат поверења у рад Агенције и уопште успешност мирног решавања спора, уместо подношења тужби и спорења пред судом.

Од значајнијих колективних спорова (штрајкова) који су решени мирним путем, као примере добре праксе Радивођевић је издвојио спорове у Карнексу, у Пошти Србије, Гумопластици из Бујановца, у Прехрамбено-угоститељској школи из Чачка, Дом здравља у Горњем Милановцу и многи други.

Он је указао да је у току 2017. листа миритеља и арбитара проширена са још осам нових стручњака, међу којима стране у спору могу да бирају своје миритеље и арбитре у поступку мирења и тражења решења спора .

Побољшању видљивости Агенције и поверењу у њен рад, према речима Радивојевића, допринела је и Влада Републике Србије која је препоручила корисницима јавних средстава да још у фази преговора за закључење колективног уговора користе услуге Агенције. Својим закључком Влада Србије је сугерисала могућност да се миритељ превентивно укључи у поступак преговора око закључења колективног уговора, те да својим саветима предупреди све евентуалне спорове.

Истим закључком препоручено је и да се у колективне уговоре унесе клаузула о могућности решавања радног спора у поступку пред Агенцијом, чиме ће се избећи у великој мери број поступака који завршавају пред судом.

"Анализирајући колективне спорове који су се након закључења колективног уговора водили у јавном сектору дошли смо до закључка да је боље да се изврши превенција тих спорова уколико се још у фази преговоа укључе миритељи стручним саветима помогну да се спорови предупреде”, навео је Радивојевић.

Према његовим речима, у току 2017. године успостављена је мобилна апликација преко које грађани могу да се на једноставан начин информишу о раду Агенције и да покрену сам поступак.

Додао је и да је израђена одговарајућа публикација као важно штиво за миритеље и арбитре, а путем које ће и грађани моћи да кроз публиковане примере добре праксе сазнају нешто више о институту мирног решавања радног спора.

Што се Нацрта измена закона о мирном решавању радних спорова, предвиђено је поред осталог да запослени у Србији могу, без подношења тужби суду, да захтевају исплате пуне зараде и других примања од послодаваца у поступку за мирно решавање радних спорова, а исто ће бити могуће и за запослене у јавном сектору који примају плату.

Наиме, решењима предвиђеним Нацртом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавају радних спорова, проширује се надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату, што до сада није био случај.

Агенција је, за сада, надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде.

"То значи да уколико зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. Али, уколико се усвоје предложена решења из Нацрта, Агенција ће бити надлежна за спор поводом пуне зараде али и плате".

Проширење надлежности Агенције и на решавање спорова за исплату плата значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору, имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања.

Поред тога, проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнина или погребне услуге.

Решења из Нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

Предложеним изменама се прецизира да је у споровима у којима је једна страна у спору јавно предузеће или друштво капитала, страна у спору оснивач, односно локална самоуправа или Влада Републике Србије. Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

Код индивидуалних радних спорова, суштинска измена је то што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум, који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде.