ПОДЕЛА имовине за живота и право доживотног становања најсигурнији су начин да се родитељи обезбеде у случају смрти брачног супруга, јер се некада дешава да уследи свађа око поделе имовине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Нова шанса за 90 живота

Смрт брачног друга, поред губитка вољене особе, обично доноси и додатни стрес, јер се наследници често посвађају око имовине и преосталог родитеља приморавају да прода дом како би поделили новац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Од Нове године све пореске пријаве у електронском облику

Према Закону о наслеђивању, имовину покојника наслеђују брачни друг и деца. Наиме, овај принцип није уведен новим законом, већ је важио одувек. Међутим, наследници наслеђују једнаке делове, па уколико је покојник имао супругу и двоје деце - сваком припада по трећина. То значи да један од наследника може да инсистира на томе да је мајци стан сада превелик или да су трошкови за кућу превисоки, па је "најпаметније" да се прода и да поделе новац.

Адвокат Александар Вучетић каже да се у пракси често појављује проблем наслеђивања стана или куће када један супружник умре, јер преостали мора да дели имовину са децом. Све се више дешава да деца инсистирају да се прода "кров над главом" и да поделе новац, па мајка или отац од добијеног дела често не могу да купе нову стамбену јединицу.

- Брачни друг може да тражи у оставинском поступку издвајање половине имовине уколико је стечена током брака заједничким радом - истиче Вучетић. - Супруга би тако добила четири шестине, а уколико је покојник имао двоје деце, они би добили по шестину. Супружници могу да поделе брачну тековину још за живота. Међутим, део имовине коју покојник није стекао заједничким радом у браку, већ наслеђем или поклоном, преживели брачни друг не може да тражи да се издваја на име брачне тековине.

ЗАШТО ХОЋЕ ХИТНУ ПОДЕЛУ НАСЛЕДСТВА? ЗБОГ чега се све чешће може чути да деца инсистирају да се подели имовина чим умре један од родитеља? - Разлози за то могу бити да је дете презадужено или расипник, али је некада јак и негативан утицај зета или снаје - објашњава адвокат Вучетић. - Могуће је и да дете премине пре родитеља и стан или кућу наслеђују унуци, а њихов заступник је мајка која није ни у каквом односу са родитељима покојног супруга.

Дакле, један од начина да наследници преживелом супругу не продају "кров над главом" јесте да се још за живота подели имовина. Међутим, адвокат Вучетић каже да ни ту није крај потенцијалним проблемима.

- Кад се заврши оставински поступак, наследници ипак могу да траже физичку поделу имовине - наглашава Вучетић. - То значи да ако суд у поступку констатује да се стан не може физички поделити на три дела, налаже цивилну деобу (јавну продају стана). Дакле, бојазан пензионера је веома основана да наследници, кроз овакав судски поступак, могу да их натерају да продају стан, без обзира на величину наслеђеног дела.

Решења за овај проблем могу бити разна, а зависе од више фактора, као што су величина наслеђене имовине (један или више станова), број наследника и слично. У сваком случају, деца се не могу потпуно искључити из наслеђивања.

- Имовина може да се остави тестаментом или поклоном другом брачном другу, али у том случају деца имају право на нужни део - истиче Вучетић.

- Уколико од једног детета прети опасност, могуће је закључити Уговор о доживотном издржавању са другим дететом. Предлажем да супружници за живота упишу право доживотног становања у корист брачног друга. Тако би, уколико се након смрти оставиоца покрене поступак физичке деобе, преживели брачни друг имао право становања до краја живота. Чак и ако би неко купио неусељив стан у том случају би преживели супруг добио део цене који му припада и могао би да станује у стану до краја живота.