Изградња хидроелектрана широм Западног Балкана скочила је за 300 одсто у последње две године, што је изазвало страховање да ће нестати планинске реке и разноврсртан биљни и животињски свет.

Албанија је на челу са 81 браном у изградњи, Србија, Македонија и Босна и Херцеговина граде 71 хидроцентралу, а само Србија планира још 800 пројеката.

Прочитајте још: ДОГОДИНЕ КРАЈ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ "ЂЕРДАП 1": Обнова преводнице

Британски "Гардијан" данас пише да је у зони која се протеже од Словеније до Грчке у плану око 2.800 брана од којих 37 одсто у заштићеним зонама природе - националним парковима и у подручјима кја је ЕУ заштитила мрежом "Натура 2000".

Тешке машине већ праве нове водотоке на 187 градилшта, док их је 2015. године било само 61, показало је страживање "Флувиуса", консултанта за пројекте уз подршку УН и ЕУ.

Прочитајте још: ХЕ "МРСОВО": Одузели им њиве, а пара нигде

Улрих Ајхелман (Улрић Еићелманн), директор невладине организације "РиверВоч" (РиверWатћ) која је наручила истраживање, каже да је већина пројеката мала и махом у планинама, што има погубне последице по природу.

"Они преусмеравају воду у цевоводе и корита река остављају празна", рекао је Ајхелман и упозорио: "То је катастрофа за локално становништво и животну средину. За многе врсте риба и инсеката, као што су вилини коњици и пролетњаци, то је крај".

Једна од врста пролетњака - Исопериа Вјосае, откривена је једино у албанској реци Вјоса ове године током експедиције у којој је учествовало 25 научника.

Они су нашли и једну рибу за сада без назива која раније није уопште била позната науци.

Од онога што Ајхелман зове "цунамијем брана", већ су у опасности дунавски лосос и преспанска пастрмка.

Научници су реку Вјосу описали као једиствено и динамично еко-уточшите за многе водене врсте које су нестале широм Европе.

"Већина тих одрживих заједница, како се очекује, неповратно ће нестати као последица изграђе брана за хидроцентрале", истакао је директор "РиверВоча".

Међутим, министар енергетике Албаније, Дамијан Ђикнури (Дамиан Гјикнури) рекао је за "Гардијан" да ће две планиране веће хидроелектране на Вјоси омогућавати "пролаз рибама преко обилазнице за рибе".

"То решење је засновано на најбољој еколошкој пракси која се данас пимењује са циљем смањења утицаја великих брана на кретање водене фауне", истакао је Ђикнури.

Албански министар је оспорио налазе из истраживања, рекавши да се у Албанији граде само две "високе бране".

По његовим речима, већина осталих су мале бране, без акумулација, које зависе од сезонског прилива воде. Такве хидроелектране производе мање од 10 МW струје и стога за њих нису потребне процене утицаја на животну средину.

Међутим, код малих брана се често не планира буџет за ублажавање утицаја на природу, а дозвољава се постављање турбина у правилним размацима дуж водених токова што, како су оценили у Светском фонду за природу, има велики збирни негативан утицај.

Бране нису претња само воденом свету, већ и људима.

Од 2012, према истраживању које је финансирала ЕУ, сукоби због изградње брана између великих енергетских компанија и пољопривредника који живе поред река, за последицу су имали једно убиство и један покушај убиства.

Истраживање је указало и на три смрти повезане с радовима на бранама и више десетина хапшења, повезаних с "таласом" пројеката хидроелектрана у Албанији.

Ђикнури је рекао и да се албанска влада обавезала да подручје узводно од планиране бране Каливачи, високе 50 метара, на реци Вјоси, прогласи за национални парк и тако спречи даљу изградњу хидроелектрана.