Стеван Лабудовић рођен је 28. децембра 1926. године у Беранама, у породици угледног беранског књижара Милутина Лабудовића. Основну школу је завршио у Беранама, гимназију је похађао у родном граду, а матурирао у Смедеревској Паланци. Фотографијом је почео да се бави као десетогодишњак, када је од оца добио свој први фотоапарат. Од тада је снимао варошке мотиве, догађаје и личности.

Завршио је филмску школу, после чега се запошљава у „Филмске новости“, где је до пензионисања радио као филмски сниматељ. Фотографисао је знамените личности и догађаје у бившој СФРЈ, био у пратњи председника Јосипа Броза Тита и пратио рад конференција и заседања Организације Уједињених нација у Њујорку, конференција Покрета несврстаних земаља, као и билатералне сусрете југословенских и светских државника.


Као лични сниматељ, педесетих година, пратио је Тита на „Путу мира“ у Бурми, Индији, Индонезији, Египту, Великој Британији, Етиопији, и Сједињеним Америчким државама. У Беранама (тадашњем Иванграду) направио је бројне филмске записе и фотографије, које се данас налазе у филмским кинотекама и фото збиркама, међу којима је најзначајнија репортажа, за југословенске медије, везана за посету Урха Кеконена, председника Финске.



Међу великане филмске уметности уврстио га је, свакако, његов филмски и револуционарни рад током Алжирске револуције, једног од највећих догађаја у историји XX века. У Алжиру је боравио три и по године, где је направио мноштво филмских репортажа и фотографија, које су обишле цели свет, чиме је допринeо да остатак света сазна истину о праведној борби, ослободилачког, антиколонијалног покрета алжирског народа.

За немерљив допринос и доказане заслуге за победу револуције, добитник је најзначајних војних и државних одликовања НДР Алжира, и један од најцењенијих пријатеља Алжира, о чему сведоче и бројне почасти те земље, што је крунисано кумством са Хуари Бумедијеном, бившим председником Алжира, као и дугогодишњим пријатељством са Абделазизом Бутефликом, садашњим председником Алжира. Лабудовића, који је постао и његов национални херој, Алжир није заборавио, као ни допринос који је Југославија пружила стицању независности. Његова камера, оригинални филмови и фотографије изложени су у ратној збирци Историјског музеја у Алжиру, у сали великана, и у Војном музеју.

Лабудовићевом преданом раду у највећој арапској земљи први пут је посвећена изложба 2007, када су његове фотографије из алжирског рата изложене у Националном архиву у Алжиру. Тада их је и донирао алжирској држави, која их је сместила у посебном фонду назван „Фонд Лабудовић“. Том приликом му је директор архива уручио Плакету захвалности за рад, због тога што је допринео националном културном и историјском богатству те земље. Национални архив Алжира је утврдио да је, током свог рада са АЛН-ом, снимио 83 километара филмске траке, 27 филмова и 274 фотографије, из периода 1959–1962.

Поводом државног Републике Србије празника Сретења, 2017. године, председник Републике Србије Томислав Николић, одликовао га је сребрном медаљом за заслуге у култури и јавним делатностима. Добитник је највишег општинског признања Награде „21. јул“, завичајне Општине Беране, као и највишег општинског признања за 2016. године Градске општине Раковица у Београду, на којој живи више од 50 година.

У мају 2012. године, у оквиру прослава педесетогодишњице независности Алжира, његови филмски материјали изложени су у Музеју Савремене уметности у Алжиру, у оквиру изложбе о улози филмске слике у рату. Исте године, председник Алжира, Абделазиз Бутефлика (Abdelaziz Bouteflika), одликовао га је орденом за националне заслуге (la médaille du Mérite national), чиме се показало да, ни после пола века, Алжир није заборавио херојски допринос овог сниматеља.

И као пензионер, наставио је своја истраживања, као што је фотографисање Српског војног гробља из Првог светског рата у Алжиру. Ово гробље, са 324 хумке српских војника и једног Руса, представио је серијом изложби фотографија „Српско војно гробље Дели Ибрахим у Алжиру“, у организацији Друштва пријатеља Алжира Републике Србије. Једну од изложби, приредила је, у холу Народне скупштине Републике Србије, и председница Маја Гојковић.

Један је од иницијатора и оснивача Друштва пријатеља Алжира у Београду.

Преминуо је у Београду, 25. новембра 2017. године