Буњевци више не желе хрватско име

НАРЕДНУ годину у којој ће бити обележен век од остварења вековног сна Срба у Аустроугарској царевини о присаједињењу Србији, Буњевци на северу Бачке дочекују са помешаним емоцијама. Поносни су јер су били друга политичка снага, одмах иза Срба, у пресудним догађајима 1918, али и незадовољни, јер Декрет из 1945. којим је Буњевцима и Шокцима наређено да се изјашњавају као Хрвати - још није правно поништен.

Петицију Скупштини Војводине да се акт о насилној асимилацији Буњеваца, после 62 године коначно поништи, упутили су ових дана професори Правног факултета у Новом Саду, Слободан Орловић и Бранислав Ристивојевић. Сличну иницијативу пре годину дана покренули су Национални савет и Савез бачких Буњеваца, али засад она није уродила плодом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Буњевци неће да буду Хрвати

- Покрајински парламент као уставноправни сукцесор Одбора из 1945, требало би да донесе декларацију о поништавању овог асимилаторског акта, јер је то једина морална и правна надокнада онима којима је право на национално изјашњавање тако грубо одузето - наводе професори Орловић и Ристивојевић, наглашавајући да би акт о поништењу имао превентивно дејство на све будуће асимилаторске намере.

Акт чије поништавање траже донео је Главни народноослободилачки одбор Војводине (Одељење за унутрашње послове, бр. 104071945), 14. маја 1945. у Новом Саду, и гласио је овако: "Догађа се, да се многи Хрвати уводе као Буњевци и Шокци у рубрике где се означава народност, а не као Хрвати и то бива често по њиховом изричитом захтеву или по вољи и нахођењу дотичног чиновника. Како буњевачка и шокачка народност не постоје, то вам се наређује да све Буњевце и Шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву."

Тако је било све до распада СФРЈ, када су Буњевци и Шокци после готово четири и по деценије добили натраг свој идентитет. Али акт из 1945. правно је жив и данас.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Траже да се поништи акт из 1945.

Председник Савеза бачких Буњеваца Мирко Бајић нада се да ће иницијатива доспети у Скупштину, а акт бити поништен.

- Знамо да се то неће допасти Националном савету Хрвата, који нам упорно оспорава аутохтоност, но то су бивши Буњевци који себе данас називају буњевачким Хрватима - каже Бајић.

Уочи доношења Декрета 1945, у Суботици и Сомбору живело је око 40.000 Буњеваца. На последњем попису евидентирано их је 16.706.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Буњевци за исте аршине

НСХ: ТО СЕ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ

ЗА представнике хрватске заједнице у Војводини, иницијатива представља - политикантско питање.

- Тражи се поништење нечега што се у пракси више не примењује, притом, сваком је данас допуштено да се изјашњава по жељи - каже председник Националног савета Хрвата др Славен Бачић за "Новости", и напомиње да је у Одбору који је 1945. донео Декрет било и припадника буњевачке заједнице.