ПИЈАЋУ воду у Србији треба заштитити Уставом.

Ово, за "Новости", поручују стручњаци - хидролози и професори Правног факултета. А да о тој могућности треба размислити, слаже се и министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

- Има простора да се о томе озбиљно разговара - каже Недимовић. - О пијаћој води морамо водити рачуна, јер је потрошног карактера и тај ресурс мора да се заштити.

Његов колега, министар екологије Горан Триван, недавно је, у интервјуу за наш лист, упозорио:

- Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи! Држава мора да мисли о томе коме ће припадати право коришћења извора пијаће воде.

Словенија је прва држава која се досетила и право на пијаћу воду увела у највиши правни акт, а водне ресурсе дефинисала као јавно добро којим управља држава. У Уставу Словеније наводи се и и да извори пијаће воде не могу бити предмет трговине.

СРПСКИ ресурси пијаће воде постали су предмет трговине пре петнаестак година.

Прва велика приватизација фабрика воде десила се 2004, када су нове власнике добили "Књаз Милоша" из Аранђеловца и, годину касније, фабрика воде "Власинка" с препознатљивим брендом "Роса". Уследиле су затим продаје "Мивеле" из Трстеника, "Хебе" из Бујановца... Купци, углавном стране компаније, куповали су благо за неколико милиона евра, а стручњаци процењују да њихови профити годишње достижу и по неколико стотина милиона евра.

Богатство ПРЕМА неким истраживањима, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета. То је и био разлог да Уједињене нације сврстају Србију на листу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. Истовремено, у Србији је регистровано 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода. Није тајна да су на ово богатство многи бацили око.

- Воду свакако треба заштити, јер је Србија нема онолико колико се мисли да је има - каже, за "Новости", Душан Продановић, професор на катедри за хидротехнику Грађевинског факултета у Београду. - Употребљиве воде су много мање од расположивих, повећава се цена добијања питке воде, и потребно је много напора да би је сви имали. И постојећим законима дефинисано је да је вода јавно добро, али би било пожељно да се то подигне на виши законски ниво. То је, ипак, питање политичке воље.

Истовремено, правни стручњаци кажу да у Устав "може да се унесе све".

- Уставотворци имају суверено право да одреде која су то питања која заслужују да буду уставноправно заштићена, са изузетком обавезе према међународном праву - каже, за наш лист, Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету у Београду. - Уставна питања су питања од највишег значаја, која уживају највишу правнополитичку заштиту. Сваки уставоворац у Устав може да стави оно што мисли да треба да ужива такву заштиту.

ИПАК, како истиче професор Петров, ми у Уставу имамо добро решено питање људских права, у која спада и право на здраву животну средину.

- У члану 74 Устава каже се да свако има право на здраву животну средину, као и да су Република Србија и АП Војводина одговорне за заштиту животне средине. Посебним ставом је наведено да је свако дужан да чува и побољшава животну средину - појашањава наш саговорник. - Када се буде радило на новом уставу, вероватно ће се нешто мењати и у области људских права, па је могуће прецизирати и област која се односи на право на здрав живот. Међутим, ми не знамо када ће и у ком сегменту Устав бити мењан, а људска права су нашим уставом солидно обухваћена.

Богољуб Милосављевић, професор Унион универзитета, сматра да је неопходно да се о тако важном ресурсу води више рачуна. Јер, каже он, пијаћа вода је код нас од општег интереса и треба да има посебну заштиту.

- Требало би, па ако је неопходно и Уставом, обезбедити мере којима би се она заштитила - каже Милосављевић, за "Новости". - То што су урадили Словенци је добро решење и показује да мисле на потомство. С обзиром на то да се иде ка изменама Устава, то би могло да се уклопи.


ИСКУСТВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ПРАВО на воду представља посебан изазов за државе чланице Европске уније - каже професорка Правног факултета Мирјана Дреновак Ивановић. - Бављење питањима од значаја за заштиту животне средине ојачано је увођењем института грађанске иницијативе. Прва европска грађанска иницијатива покренута је 2013, и то је иницијатива о праву на воду - "Вода и одводњавање су људско право! Вода је јавно добро, не роба!" - коју је подржало више од 1,8 милиона грађана.

Наша саговорница наводи да је том иницијативом Комисији предложено да поднесе предлог акта који ће дефинисати право на воду и одводњавање као људско право које препознају УН и које ће снабдевање водом и одводњавање одредити као јавне услуге које су неопходне за све.