ЗА Луку Ћеловића Требињца, који је свој огроман иметак у београдској Савамали оставио Универзитету у Београду, говорило се да је према народу био врло дарежљив, а према себи врло шкрт. За наше данашње богаташе може се рећи сасвим супротно - да су према себи издашни, а према народу врло шкрти.

Јер, Илија Милосављевић Коларац, Миша Анастасијевић, Сима Андрејевић Игуманов, Никола Спасић... оснивали су задужбине и остављали тестаменте којима је њихова огромна имовина прецизно дељена за опште добро. Њихове зграде данас красе најуже делове престонице. Даривали су цркве, школе, манастире, сиротишта, певачка друштва... Данашњи богаташи нису ништа - бар не да се зна.

Гест професора Тибора Варадија који је основао Фонд за таленте и приложио 100.000 долара сопственог новца, подстакао је на питање - зашто се богати појединци не угледају на Варадија, или на наше славне претке с краја 19. века? Због чега филантропија, која је замрла после Другог светског рата, ни до данас није стала на ноге?

СОЦИОЛОЗИ и историчари одговор виде у социјалистичком наслеђу и начину на који је стицано богатство.

Агенција за реституцију упозорава: Отима се богатство задужбина!

- Време Коларца, Игуманова, Спасића... било је доба националног романтизма, великог демографског, демократског и просветног успона Србије - каже, за "Новости", историчар Чедомир Антић. - Европске нације су тада биле младе. Данас је друго време. Онда је држава настајала одвајајући се од Османског царства, ова држава је "преостала" из комунизма. Систем у наше време није довољно уређен и стабилан да бисмо имали много филантропа какви постоје на Западу, а другачија је ситуација него у 19. веку.

Као један од разлога, Антић наводи и то што су садашњи богаташи скоро сви настали из "искварене и дезидеологизоване елите комунистичког режима".

И начин на који је стицано богатство може бити један од разлога што филантропија код наших богаташа није развијена.

ТАКО професорка културологије на ФПН Јелена Ђорђевић оцењује да су они до богатства дошли на сумњив начин, па је и зато осећај за филантропију код њих наразвијен. Осим тога, каже она, данашњи свет представља углавном беспризорну борбу искључиво за себе и своје позиције, што је довело до потпуног пада моралности, емпатије, солидарности.

- Уз то, постоји и један тежак критички однос према свим облицима солидарности, као о форми која је наслеђена из сурове социјалистичке прошлости, па због тога људи немају идеју о томе шта значи помоћи другоме - каже Ђорђевић.

Сличног мишљења је и социолог Чедомир Чупић. Он сматра да наши људи, који су зарадили огроман новац, практично нису ни свесни како су га зарадили, јер су до њега дошли на разне начине, који често нису били легални.

Никола Спасић био јачи чак и од Нобела

- Они не знају приоритете, нити могу да их направе, када је у питању будући развој једног друштва - каже Чупић. - Они се баве тиме како још више своје богатство да увећавају, а да што мање губе, па и када покажу неку врсту филантропије, она је везана за ослобађање од пореза, што закон омогућава, а не због тога што су они по својој природи филантропи.

ПРИМЕР професора Тибора Варадија, каже Чупић, одличан је пример како интелектуалци, људи који су стекли највећа звања, а посебно он који је студирао на Харварду, разумеју шта је важно за развој једног друштва.

Чеда Антић је, ипак, уверен да данас има много више филантропа него што мислимо:

- Чак и међу најбогатијим људима има оних који у себи негују неко зрно добра. Ми више не можемо да верујемо вестима које стижу до нас зато што смо жртве непрекидних медијских и маркетинишких кампања.

Коларчева задужбина Фото В. Данилов

СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗАДУЖБИНЕ

ЗАДУЖБИНАРСТВО се код нас појавило у средњем веку, а свој највећи домет доживело је за време Немањића. Тако је Стефан Немања саградио Студеницу, краљ Милутин Грачаницу, а манастир Дечане његов син Стефан Дечански. Ктитор Жиче био је Стефан Првовенчани, Милешеве краљ Владислав, Сопоћана краљ Урош Први... Свети Сава поклањао је углавном манастире и то неке ван граница тадашње Србије, а најзначајнији се налазе на Светој гори. Међутим, у средњем веку нису само владари били задужбинари, већ и имућна властела и црквени великодостојници, па су тако Пећку патријаршију саградили српски архиепископи из 13. и 14. века.