Насиље над Србима у 20. веку: Заборављени злочин се понавља

КНјИГА "Насиље над Србима у 20. веку" професора др Радослава Гаћиновића промовисана је у четвртак у Београду. У овом капиталном двотомном делу, које је издао "Евро бук", "претресен" је цео 20. век и детаљно описана многобројна страдања нашег народа, од Берлинског конгреса до бомбардовања Србије и косовских проблема који још трају.

Велика пажња је у књизи поклоњена страдањима нашег народа у два светска рата, а нарочито је обрађен геноцид над Србима у Јасеновцу и бројним другим стратиштима током Другог светског рата.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Како је НДХ протерала 104.000 Срба

Аутор Радослав Гаћиновић је на овој монографији радио више од 10 година у, како је рекао, турбулентним и за Србе веома неповољним временима, и то када није било популарно јавно говорити истину о Србима и њиховим страдањима, чак ни у Србији.

- Управо због свог националног поноса, научне знатижеље и побуне против неистине и неправде и против оних који су убијали наше славне претке, осећао сам потребу да дубински истражим насиље над Србима у 20. веку и да те чињенице понудим јавности, некима на подсећање, а многима за едукацију, како се злочини никада не би заборавили, јер ако се забораве, поновиће се - рекао је Гаћиновић на промоцији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Линта: Јасеновац је за Србе исто што и Аушвиц за Јевреје

Историчар Миле Бјелајац је акценат ставио на делове књиге који се односе на страдања у току Другог светског рата, геноцид у Јасеновцу и у осталим логорима, страдања у Југославији, нарочито после њеног распада... Проф. Војислав Максимовић говорио је о делу књиге у коме је Гаћиновић обрадио аустроугарску анексију БиХ, стварање Младе Босне, за коју је аутор посебно везан, јер је његов предак Владимир Гаћиновић био један од идеолога ове организације.

- Аутор се подухватио крупног захвата и у свом капиталном делу говори о различитим врстама насиља, не само физичког од кога смо највише страдали - рекао је Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. - Те различите врсте насиља имају далекосежне последице. Ћирилица је забрањена 1915. године, а ми се сто година после тога крваво боримо да сачувамо ћирилицу... Срби су највећи страдалници у 20. веку, али немају свој Јад Вашем, нису пописали све жртве а данас нам се намеће улога злочинаца који су над другима чинили насиље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Старо сајмиште центар сећања

ТАЧАН БРОЈ НАСТРАДАЛИХ

- У МНОГИМ консултованим радовима историјски подаци су се разликовали. На пример, ни данас историчари не могу да постигну сагласност о броју настрадалих Срба 1915, нити се зна тачан број настрадалих Срба у 20. веку. То је велики грех државе и њених научних институција према онима који су дали животе за слободу отаджбине - навео је Гаћиновић.