Обољења штитасте жлезде у сталном су порасту, а само током прошле године у Центру за ендокрину хирургију Клиничког центра Србије оперисано је 678 таквих пацијената.


Начелник Центра проф. Иван Пауновић каже да је реч о пацијентима који су имали доброћудна, али и злоћудна оболења штитасте жлезде.

"Прошле године имали смо више од 160 пацијената оперисаних због карцинома, рака штитасте жлезде", рекао је Пауновић за Танјуг.

Прочитајте још: Штитаста жлезда: Чвор је знак упозорења

Да ли ће се потпуно или делимично одстранити штитаста жлезда, како каже, зависи од налаза.

"Постоје пацијенти којима не треба да се оперише цела штитаста жлезда већ је могуће да се одстрани делимично, а да остане други режањ који је здрав. То се утврђује на операцији и патохистолошким прегледом одстрањеног чвора", појаснио је он.

Прочитајте још: У Србији сваког сата умре шест особа од болести срца и крвних судова

Захваљујући хирургији, највећи број пацијенти који су оперисани од рака штитасте жлезде данас су здрави људи.

"Рак штитасте жлезде је такво обољење да се једино може излечити хирургијом. Веома мали проценат пацијената немогуће је оперисати и потребне су друге методе лечења", појаснио је наш саговорник.

Прочитајте још: Епидемија болести срца

Центар за ендокрину хирургије КЦС је иначе једина установа у Србији која се искључиво бави хируршким лечењем оболења штиитасте жлезде, параштитасте жлезде, надбубрежне жлезде и ендокриног панкреаса.

Пре четири године Министарство здравља одобрило је субспецијализацију из ендокрине хирургије, те данас има довољан број хирурга који у другим здравственим центрима успешно раде те операција.

"Сматрам да је то велики успех нашег центра што су хирурзи који су овде завршили субспецијализацију почели да се активно баве овом специфичном врстом хирургије", нагласио је он.

Ендокрина хирургија у КЦС ове године слави 40 година постојања, а рођендан ће обележити 6. и 7. октобра првим Конгресом ендокриних хирурга Србије на Медицинском факултету.

У оквиру конгреса промовисаће и књигу "Хирургија штитасте жлезде", а доц. др Владан Живаљевић каже да је књигу писало више од 40 аутора и коаутора "најкомпентентијих у тој области".

"Осим хирурга из нашег центра учествовали су и ендокринолози, патолози, епидемиолози, радиолози, специјалисти нуклерне медицине", рекао је Живаљевић.

Он је нагласио да је књига много више од приче о самом хируршком лечењу обољења штитасте жлезде, јер је у њој практично обрађено све од анатомије, ембриологије преко патологије до различитих обољења штитасте жлезде, различитих видова лечења.

"Због тога је књига намењена многима, не само хирурзима већ свима онима који се у свакодневном раду баве дијагностиком и лечењем оболења штитасте жлезде. Књига ће бити и уџбеник за специјалистичку и субспецијалистичку наставу која се одвија на Медицинском факултету у Београду", закључио је он.