Коментар: Уранијум

КАДА су амерички морнари са трговачког брода 2011. схватили да су се "не својом кривицом" нашли на Пацифику око 200 километара од урушене атомске централе у Фукушими, без икаквих прегледа и анализа свог здравља упутили су одштетни захтев јапанској влади и компанији за производњу струје "Тепко".

Добили су по два милиона долара сваки!

Када су анализе опасности од америчких зрна са осиромашеним уранијума из РС рађене у Винчи и Војнотехничком иниституту стигле у јануару 1996. на сто тадашњег вођства Србије, постављено је питање: Шта ако сав народ из РС пређе Дрину?

И добили смо ћутање!

Још 2007. Институт за јавно здравље "Батут" је упозорио на епидемију малигних болести. Констатовали су да је оболевање од рака простате код мушкараца од 1999. до 2005. порасло за 60 одсто, мокраћне бешике 37, дебелог црева 29 одсто... Исте 2007. вољом тадашњег државног врха Србије прекинуто је медицинско праћење деце наших војника са КиМ, која су рођена од 2000. до 2004. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Уранијум и данас убија хероје са Космета

И ту смо где смо - трагични европски шампиони по оболевању и смртности од онколошких болести. На нашем континенту, према званичним подацима, годишње на милион становника оболева 2.000 људи, а код нас 5.500. До "Милосрдног анђела", на милион становника од канцера је оболевало њих 1.700!

Зато се уз оснивање Националне лабораторије за испитивање последица агресије НАТО на људе и животну средину мора поставити и питање одговорности оних који су свесно прикривали колику штету нам је нанела западна Алијанса. И прикривање размера тог злочина без преседана у новијој историји Европе ништа мање није малигно од муниције којом су нам Весли Кларк и дружина затровали кућу.