У Србији борави више од 2.500 деце избеглица и миграната којима је, због затворених граница, боравак у Србији продужен, истакнуто је данас на конференцији ''''Представљање добрих пракси и изазова у пружању подршке деци у миграцијама".


Како је наведено у саопштењу, на конференцији је указано и да је потребно обезбедити смештај прикладан за децу по међународним стандардима и свеобухватну подршку како би се осигурао њихов несметан раст и развој у условима продуженог боравка.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекао је да је, упркос напорима који су уложени у побољшање услова смештаја и укључивање у образовни систем, рад са децом избеглицама веома захтеван и изазован.

''''Очекујем да ћемо сви заједно радити на побољшању ситуације и на томе да се већи број деце која бораве у Србији упише у школе'''', рекао је Иванишевић.

Он је додао да се за децу која не желе да се укључе у образовни систем, образовне активности морају организовати у центрима у којима она бораве те позвао све да наставе да креирају слику Србије којом се можемо поносити.

Деца чине више од 40 одсто укупног броја избеглица и миграната у Србији, а неретко бивају изложена ризицима од злоупотребе, насиља, искоришћавања и занемаривања, те као таква представљају посебно рањиву категорију.

Ризици за здравље и добробит деце повећавају се ако су у неодговарајућем смештају - у простору без приватности, који деле са одраслима које не познају, без адекватних услова за одржавање хигијене или адекватног приступа санитарним просторијама.

Према проценама организације
Save the Children, половина деце која 2017. године путују погођена избегличком кризом, путују без пратње.

''''Деца без пратње посебно су рањива, те им је потребна адекватна брига'''', истакла је Јелена Беседић из организације Save the Children.

Према њеним речима, могућа решења за њих су смештај у посебне јединице при јавним установама за бригу о деци, али и други облици алтернативне бриге као што су смештај у хранитељске породице, или мале заједнице за подржано, заједничко становање, ако су у питању адолесценти.

Како каже, најважније је имати у виду да нису сва деца у истој ситуацији, те се одлуке о томе која врста подршке је најбоља доносе за свако појединачно дете, у складу са индивидуалном проценом његовог или њеног најбољег интереса.

Хранитељство за децу без пратње до сада је показало добре резултате - хранитељске породице примиле су укупно 21 дете-мигранта различитог узраста, од беба до седамнаестогодишњака, и сва искуства су веома позитивна.

Центар за породични смештај и хранитељство - Београд је уз подршку организација Save the Children и IRC развио специјализоване тренинге за породице које би бринуле о деци-мигрантима, и спровео кампању за промоцију ове врсте хранитељства, а тренутно је 38 породица обучено и спремно за хранитељство деце-миграната.