СУДБИНА једне од најпознатијих престоничких кафана, чувеног "Знака питања", како сазнају "Новости", знаће се врло брзо. Очекује се да Министарство финансија у наредним данима одлучи да ли потврђује решење Агенције за реституцију, да се "?" врати наследницима старог власника Ивана Павловића.

Тиме ће вероватно бити стављена тачка и на питање да ли ће се популарна туристичка атракција наћи у приватизацији.

Кућу у којој се налази "?" подигао је, по налогу кнеза Милоша, још 1823. године Наум Ичко, син Петра Ичка, једног од вођа Првог српског устанка и творца Ичковог мира са Портом. После Наумове смрти испоставило се да је кућа у ствари власништво кнеза Милоша, и он је поклања свом лекару Ећим-Томи Костићу, Ичковом зету. Костић је у кући направио кафану, познату као "Ећим-Томина кафана", у коју су свраћале многе познате личности, међу којима и Вук Караџић. Ту је одиграна и прва партија билијара у Београду.

Власник кафане 1892. постаје Иван Павловић, трговац црквеним стварима, и она добија име "Код Саборне цркве". Због великог негодовања Цркве, Павловић скида натпис и качи други - "?". Многи су нудили баснословне своте да купе ову култну кафану, али је он одбијао и љубоморно је чувао.

- Жеља Ивана Павловића била је да кафана остане његовим потомцима, аутентична, сачувана онаква каква је била тада. А ако би је и продао, продао би је једино општини, под условом да је ова сачува у изворном облику - каже Ивана Живковић, директор Подручне јединице Београд у Агенцији за реституцију.

Павловић је преминуо 1943. и наслеђују га деца Ружица, Стојан и Павле, којима је зграда одузета 1959. Пре тога, 1947. проглашена је за споменик културе.

Одлуку из 2003. године да се култна кафана приватизује осујетили су, протестима, грађани, конобари, новинари и јавне личности. Међутим, 2014. влада поново доноси одлуку о приватизацији. Њену реализацију предухитрило је решење Агенције за реституцију о враћању "Знака питања" из 2015. Сада се чека одлука по жалби Републике и предузећа "Варош капија".

(НЕ)СПОРНА "СРПСКА КАФАНА" АГЕНЦИЈА је вратила и "Српску кафану" потомцима Предрага Ђурића, у октобру 2012. године, али се на њој из непознатих разлога налази натпис "затворено због реституције". Враћен је и "Орашац", али само у деловима. Враћени су и делови "Три шешира", као и чувена пицерија "Орао", међутим, Министарство финансија је упутило ова два предмета на поновно одлучивање.

НЕДАВНО је прорадио још један чувени београдски ресторан, који је дуго био закатанчен после враћања старим власницима. Реч је о рибљем ресторану "Полет". Зграду у којој се налази купио је, 1940. године, индустријалац Љубомир Сарачевић, и у њој хтео да направи робну кућу лутака. Жеља му се није испунила због рата.

Зграда је конфискована 1949, а Сарачевић је осуђен, због наводне привредне сарадње са окупатором, на затвор са принудним радом. Замерено му је да је, као председник Извозне банке, у новцу и опанцима помагао покрет Драже Михаиловића! Истина је да је овај човек био истакнути антифашиста, који је због пребацивања пилота из Чешке и Пољске, 1939. године, на неокупирану територију, био заточен у бањичком логору.

Зграда у којој је "Полет" враћена је власницима још 2012. Ресторан је, међутим, дуго био затворен јер су Сарачевићеви наследници чекали правог закупца, који ће реновирати и оживети чувени ресторан. Њима је враћена и некадашња посластичарница "Жубор цвећа", тик до "Полета", у којој се сад налази ексклузивна посластичарница.

- Ово су докази да се реституцијом чува традиција и стари сјај Београда - коментарише Ивана Живковић.

МЕЂУ враћеним ресторанима је и "Блед", који је од прошлог лета у поседу наследника угледног трговца Милана Илића. Упркос томе, познати ресторан не ради јер је претходни закупац, како сазнајемо, оставио астрономске дугове за струју.

Фирма Милана Илића била је, иначе, пре рата, један од пионира домаће дискографије, имала је електротехничко и машинско стовариште. После рата имовина му је делимично конфискована због наводне привредне сарадње са окупатором, иако је током рата држао механичарску радионицу за поправку бицикала, грамофона, примуса. Рехабилитован је пре 2012.