ИМОВИНА вредна 14 милиона евра враћена је јеврејској заједници од прошлог фебруара, када је донет Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике. Ово је, за "Новости", потврдио Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. Тај закон и његова примена требало би да послуже као пример осталим европским земљама, закључено је на овонедељном скупу о реституцији и Холокаусту, у Европском парламенту. Србија је добила велики "плус" и због Општег закона о реституцији из 2011, као и Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама из 2006, који су резултатима показали да превазилазе стандарде већине европских земаља.

- Оцена је да је Србија 2016. године донела најкомплетнији закон којим је регулисана ова материја, чиме је Влада показала искрено поштовање и солидарност са жртвама Холокауста - каже Секулић. - Упркос томе што не улазимо у круг богатих земаља, нашли смо адекватан начин да не дозволимо да Холокауст буде заборављен, као и да се имовинске последице тадашње невиђене пљачке, колико је то могуће, пониште и исправе.

Зато је, говори наш саговорник, Србија узор за све остале земље које ову материју нису уопште, или нису на адекватан начин уредиле:

- Тиме се наша земља опет сврстала на праву страну и потврдила приврженост принципима антифашизма.

ИСПЛАЋЕНО ОКО 300.000 ЕВРА ОСИМ повраћаја имовине отете током Холокауста, Закон је предвидео у наредних четврт века годишњу исплату из буџета од 950.000 евра. Како сазнајемо, засад је исплаћена трећина годишње своте, око 300.000 евра. Новац ће бити коришћен за проучавање Холокауста, комеморације, научно-истраживачке пројекте, финансирање школовања и стипендирање студената...

Још једна посебност Закона из 2016. јесте да су његово доношење иницирали државни органи, уз значајну помоћ истакнутих интелектуалаца, НВО сектора и у сарадњи са међународним јеврејским организацијама, каже Харис Дајч, потпредседник Јеврејске општине Београд и представник Савеза јеврејских општина Србије на овом скупу.

По његовом мишљењу, јеврејска заједница у Србији добила је најбољи могући закон, док се друге европске јеврејске заједнице срећу са многим проблемима око повраћаја имовине.

- На овој конференцији смо могли најбоље да се уверимо на негативним примерима из Пољске, која је имала далеко већу јеврејску заједницу него Србија, односно Југославија, али и на примеру мањих европских земаља, као што је Летонија, да је домаће законодавство нашој заједници омогућило потпун и свеобухватан закон, којим можемо да будемо задовољни. То, нажалост, није случај са другим јеврејским заједницама.

Колико је то тачно, видело се из изјава специјалног изасланика Стејт департмента Томаса Јаздгердија, који је апеловао на друге земље, посебно на Пољску, да коначно донесу сличан закон. Он је позвао и Хрватску да измени закон и омогући странцима да остваре права на реституцију. Србију је похвалио и изасланик Владе Израела Јоел Лион, рекавши да се од осталих земаља очекује да следе њен пример.