У ЗЕМЉАМА ЕУ вакцинише се 96, а у Србији 89 одсто деце. Против неких болести и мање. За већину обавезних вакцина нисмо достигли циљани обухват од 95 одсто на националном нивоу. Због тога нам прете неке од давно заборављених болести, упозоравају епидемиолози и поводом овогодишње, деветнаесте Недеље имунизације, која је у среду почела у Европском региону Светске здравствене организације (СЗО) и обележава се до 30. априла.

Антивакцинални лоби је све јачи и у свету и код нас, а последица је све већи број родитеља који одбијају да вакцинишу децу. Извештаји о спороведеној обавезној вакцинацији показују да је од 2011. до 2015. године у Србији опао обухват најмлађих баш свим вакцинама! Најмање се смањио проценат деце која су примила вакцину против туберкулозе (ТБЦ) за 0,3 одсто, док је обухват ММР вакцином, против малих богиња, рубеола и заушака са 96,5 у 2011. години, пао на 84,0 у 2015.

- У последњој деценији Србија се може похвалити добрим обухватом бе-се-же вакцином, од 94 до 98 одсто, која се даје по рођењу, као и вакцинама против дифтерије, великог кашља, дечје парализе, тетануса које се примају у првој години живота - кажу у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

- Већи проблем постоји код ММР вакцине, коју деца добијају у другој и седмој години: прошле године примио је 81 проценат двогодишњака - у Војводини 89, а у централној Србији 78,2 одсто.

Иако је неповерење у вакцину, нарочито ММР, коју неки окривљују за појаву аутизма, а поборници вакцинације тврде да ниједна од научних студија то није потврдила, главни разлог што се већи број деце него раније није вакцинисао јесте и чињеница да је било повремених проблема у снабдевању вакцинама.

НОВО ЦЕПИВО ОД ОКТОБРА ДО средине следећег месеца требало би да буде завршен Правилник о имунизацији, после чега ће вакцина против бактерије стрептококус пнеумонија или пнеумококе, која је још почетком 2016. додата на списак обавезних, бити обезбеђивана о трошку здравственог осигурања. Ово ће бити 11. обавезна вакцина. У Министарству здравља очекују да ће имунизација деце овом вакцином о трошку РФЗО почети од 1. октобра. Ова вакцина може да се да детету од навршеног другог месеца живота, а ревакцинација је у другој години живота.

Удаљавање од циља који подразумева да се у свакој генерацији вакцинише 95 одсто деце, значи сви новорођени који немају контраиндикације за вакцинацију, није проблем само у Србији. Процењује се да сваке године у свету остане невакцинисано 18,7 милиона деце, основним вакцинама према проширеном програму имунизације. Сваке године региструје се два до три милиона смртних исхода од дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња код невакцинисаних, а највише код деце испод пет година живота.



У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ - ПРЕПОРУЧЕНО

У СРБИЈИ је обавезна имунизација деце против туберкулозе, дечје парализе, великог кашља, дифтерије, тетануса, хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип Б, малих богиња, рубеоле и заушака. А, по клиничким индикацијама и против обољења изазваних стрептококом пнеумоније, менингококом и вирусом грипа. У већини земаља ЕУ имунизација није обавезна већ препоручена, што је у суштини исто, будући да невакцинисана деца не могу да се упишу у вртић, у школу...