ЈАВНА расправа о Грађанском законику Србије продужена је за годину дана, потврђено је, за "Новости", у Министарству правде. С обзиром на то да је званични рок за њено закључење истекао крајем прошле године (трајала је од 2. јула 2015. до 31. децембра 2016), то значи да је продужена најмање до краја ове године.

У међувремену, како кажу у Комисији за израду Грађанског законика и у Министарству правде, и даље стижу сугестије и примедбе. Предлози су систематизовани у 2.838 чланова и више од 450 алтернативних решења, о којима ће се Комисија изјаснити пре утврђивања Нацрта ГЗ. Општа оцена из јавне расправе је да су прихватљиви и концепција Преднацрта и његова основна решења.

Највеће интересовање, кажу у Комисији и Министарству, изазвала су предложена решења у делу о породичним односима: о црквеном закључењу брака, сурогату материнства (рађању за другог), храњеништву, забрани физичког кажњавања деце, лишавању пословне способности, одлучивању о стављању под старатељство, увођењу непотпуног усвојења, заједничкој имовини супружника и о процесним правилима о породичним споровима.

Подељена су мишљења о увођењу права на достојанствену смрт (о еутаназији), професионалној одговорности лекара или другог медицинског особља, као и одговорности за штете од терористичких аката.

Позитивно су, кажу, у јавној расправи оцењена решења о повратку љубави и верности као основа брака, увођење алиментационог фонда, одредбе о подстицању рађања деце, регулисање оштријих критеријума за усвајање деце од странаца, отежавање, односно дестимулисање развода, решења о садржају споразума о разводу брака и закључењу брачног уговора.

Сугерисано је и да будући грађански законик регулише уговор о факторингу, а евентуално и уговор о раду.

НЕКАДА ПРЕДЊАЧИЛИ СРБИЈА је, иначе, четврта земља у свету која је, још 1844. године, добила први Грађански законик, одмах иза Француске, Аустрије и Холандије. Он је био на снази до 1946. године, када је донет Закон о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. и за време окупације.

Аутори Преднацрта образложили су увођење сурогат материнства досадашњом дискриминацијом, односно забраном лечења женске неплодности на овај начин, док је лечење свих видова мушке неплодности допуштено. Преднацрт забрањује уговарање накнаде за рађање за другог, али може бити уговорено плаћање накнаде трошкова изазваних трудноћом и рађањем. Сурогат материнство постоји у Русији, Украјини, Грчкој, Израелу, Румунији, Словачкој, Пољској, Белгији, Британији, Холандији, Аустралији, неким државама САД...

Што се тиче забране физичког кажњавања деце, она је до сада уведена у 47 земаља, као што су Грчка, Албанија, Кипар, Македонија, Малта, Хрватска, Аустрија, Немачка, Бугарска, Румунија, Мађарска, Украјина, Пољска, Холандија, Шпанија, Португалија, Скандинавија...


РАСПРАВА СА 4.000 УЧЕСНИКА

У ЈАВНОЈ расправи учествовало је више од 4.000 заинтересованих, а посебне писмене прилоге са образложењима доставило је њих више од 90. У Комисији кажу да су нарочито драгоцене сугестије у делу о уговорима и другим облигационим односима које је доставио Савет иностраних инвеститора.