У лов на комарце идe чак и дрон

НИЈЕ вампир, али пије крв. Иако тежак тек око 2,5 милиграма, проузрокује више смртних случајева од било које друге животиње на земљи. Преферира нулту крвну групу, људе са вишом температуром тела или дисајним сметњама, као и труднице. Поменуте "мете" га привлаче јер производе веће количине угљен-диоксида. Против овог узрочника озбиљних болести води се битка са земље и из ваздуха. А ове сезоне, осим авиона за запрашивање комарце ће са неба вребати и - дрон.

У Заводу за биоциде и медицинску екологију кажу да су за 2017. планирали набавку једне беспилотне летелице. Дрон ће се користити у прво време само за осматрање терена, плавних подручја ван насељених места која су неприступачна и због густог растиња нису видљива са земље.

Оваква ситуација је и на целој левој обали Дунава, где између главног тока реке и насипа има од 400 до 1.600 метара. У зависности од водостаја Дунава ту се накупља већа или мања количина воде и задржава дуже време.

- У оваквој средини постоје оптимални услови за раст и развој комараца, али до сада нисмо били у могућности да сагледамо целокупне површине, где се налазе и у коликом обиму - објашњава за "Новости" др вет. мед. Бранислав Пешић, помоћник директора за програмске активности у Заводу за биоциде и медицинску екологију. - И са друге стране насипа, на левој обали Дунава због подводног терена, формирају се "водена огледала" која погодују расту и развоју ларви комараца, а тешко их је приметити са земље. Проблематичан је и део од Блока 45 ка Остружничком мосту на левој обали Саве, као и сурчинско поље, где је дренажа воде испод насипа.

Пешић истиче да је битно да дрон поседује квалитетну камеру која ће правити фотографије терена. Оне ће касније бити прегледане и на основу њих ће се утврђивати локалитети који могу представљати потенцијална изворишта ларви комараца.

- Укратко речено, за прво време дрон ће нам користити за мапирање станишта ларви комараца ван насељених места у пределима где није могуће са земље сагледати где се све налазе водене површине које потенцијално могу представљати њихово станиште - објашњава Пешић. - На овај начин Завод за биоциде и медицинску екологију ће ефикасније сузбијати ларве комараца на новооткривеним локалитетима, па ће се смањити и број одраслих јединки које узнемиравају грађане. Такође, биће мањи и ризик од евентуалних болести које ови инсекти преносе.

У наредном периоду у плану је и надоградња дрона како би он могао и да врши сузбијање ларви комараца у неприступачним регионима где се не може прићи са земље, као што је често случај у плавним подручјима.

Многи градови широм света већ су у борбу са комарцима на ваздушни фронт пустили дронове. Тако Лафајет у Луизијани (САД), већ две године дроновима контролише популацију ових инсеката. Сличан систем користи се и у Немачкој. Летелица тешка 12 килограма распршује биолошки агенс и уништава ларве, а користи се за третирање мањих водених површина.

КРУПНИ ЉУДИ ИМ АТРАКТИВНИЈИ

Комарци су познати још од доба тријаса - пре 400 милиона година. До сада је регистровано укупно 3.549 врста. Они не налазе домаћина насумице, већ посматрају кретање, откривајући инфрацрвене зраке од топлих тела, али и хемијске сигнале. Привлаче их угљен-диоксид и млечна киселина, између осталих хемикалија. Високи људи су често атрактивнији комарцима, јер су боље мете и производе више атрактаната (угљен-диоксида и млечне киселине). Комарци су преносиоци разних болести укључујући маларију, денга и жуту грозницу. Животни век женке је од две недеље до неколико месеци, док мужјаци живе свега недељу дана.