ДА би Србија одложила демографску катастрофу која је очекује већ за век или два, потребно је обезбедити да наредне генерације буду бројне као и постојећа. Пропорција ове борбе је јасна - 100 просечних мајки требало би да роде укупно 210 деце. Највећи проблем, већ је јасно, биће мотивација жена да роде прво, као и треће дете.

Да би поправила суморну демографску "крвну слику" Србије, држава је осмислила низ потеза чији ће циљ бити подстицање рађања. Нове мере биће испробане током једногодишње примене у четири пилот општине широм Србије.

Како за "Новости" каже министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић пилот општине биће изабране тако да најбоље уважавају карактеристике одређених делова Србије. Циљ њеног тима јесте промена прописа, како би се новим законима постигао циљ - рађање већег броја деце.

- Примећено је да на ободу Београда мајке много времена губе на превоз деце до вртића и школа, и зато ћемо ту пробати са организованим превозом деце - објашњава министарка Ђукић Дејановић. - Извесно је да ће по једна пилот општина за нове мере бити на југоистоку земље где постоји потреба за више едукације и информисање становништва о репродуктивном здрављу. Нове мере биће тестиране и у једној шумадијској, као и једној вишенационалној општини, каквих је више у Војводини.

Суштина нових мера биће конкретна помоћ у решавању проблема. "Београдски кључ" подразумеваће рад асистената који ће бринути о превозу деце. На југу ће држава покушати да подстакне производњу и економско јачање породице, како би се мајке одлучиле на рађање. Сличан пакет спреман је и за централни и северни део Републике.

Податак који је у фокусу демографа јесте да је чак трећина жена при крају репродуктивног периода, старости 30 и 34 године, без деце. Овај проценат у Београду драстично је већи и износи 43 одсто. Просечна Српкиња стара више од 30 година која није засновала породицу, има високо или више образовање, сама је и најчешће живи у граду.

Насупрот овом профилу, највише наследника рађају жене без основне школе, а њихов просечни скор је готово 2,5 деце по једној мајци. Ситуација је најтежа код високообразованих жена, које у просеку имају по 1,37 деце. Највећи наталитет у Србији бележе Ромкиње, Муслиманке, Албанке, Влахиње, Словакиње, па тек онда Српкиње.


НЕСИГУРНЕ И НЕЗАДОВОЉНЕ

ДА жене све касније ступају у брак и све мање деце доносе на свет утиче низ фактора.

- У овом кругу разлога је продужено школовање, жеља за материјалним добрима и напредовањем у каријери, тежња ка уживању у животу и повећано улагање у свој идентитет - оцењује директорка Центра за демографска истраживања Мирјана Рашевић. - Паду броја рођене деце код мајки рођених у раздобљу од 1930. до 1975. године доприносили су бројни друштвени фактори, од којих и данас имамо осећај несигурности, незадовољства у партнерској заједници... На основу тога прогноза је да ће број деце по мајци пасти испод ионако недовољне стопе од 1,8.