КАДА за око два месеца буду отворени прихватни центри у Алексинцу и Кикинди, Србија ће капацитет за смештај миграната повећати са 6.000 на 6.600 места. Држава чини велике напоре да обезбеди довољне капацитете, али и да унапреди постојеће објекте, па су сада услови за 4.000 људи у центрима у складу са светским стандардима. Капацитети за смештај се веома добро шире, али то више није најбоље решење. Овакав модел је превазиђен и требало би размотрити увођење ваучера за самосталан живот избеглица из ратом захваћених подручја.

Овако Ханс Шодер, шеф УНХЦР у Србији, коментарише актуелну мигрантску ситуацију у нашој земљи. Он каже да је Грчка већ применила модел према коме тражиоци азила од државе добијају одређена средства, уз помоћ којих сами изнајмљују смештај и хране се.

- Када би Србија увела овакав модел, то би било добро и за локално становништво и привреду. Тај новац би се свакако трошио у Србији - објашњава Шодер. - Наравно, Србија то не може сама, без помоћи Европске уније. У Бриселу кажу да постоји воља, али да их у томе спречавају процедуре, јер Србија није чланица, већ кандидат.

Шодер каже да међу 7.700 миграната који су тренутно у Србији, има око 3.000 деце и да би било важно да се она укључе у систем формалног образовања. Мали број њих већ иде у редовне школе, али би, додаје, то требало да буде много масовније.

- У Грчкој, на пример, 6.000 деце иде у школу, са својим грчким вршњацима. ЕУ за то годишње издваја 8,2 милиона евра. Када би Србија, посредством Уницефа, добила 4,1 милион евра да укључи децу у образовни систем, то би било добро за све.

* ДИЛЕМЕ Где сместити хиљаде миграната у Србији?


ПОРОДИЦЕ У ВЕЋИНИ

ОД када је отворен центар за прихват у Обреновцу, број миграната у хангарима код Аутобуске станице у Београду преполовио се - каже Ханс Шодер. - Ту су и даље углавном млађи мушкарци, који неће да иду у центре и који изнова, и по десет пута, покушавају нелегално да пређу границу. Али они нису права слика ове популације, јер већину и даље чине породице са малом децом.