ОВДЕ смо да се поклонимо пред људскошћу, да кажемо хвала, да другима покажемо шта значи бити човек. А у нашим подвижницима живе јунаштво, част, доброта. Они су последња одбрана, светионици, храбри људи који не допуштају да нечовештво овлада, да као нормалност прихватимо крађу, лаж, безосећајност. “Вечерње новости”, 54 године, јавности представљају те и такве људе. Свакога дана трагамо за божјом искром која се у њима појављује и они чине чудесна дела. Подсећају нас на оно што, нажалост, нисмо. “Новости” су давно узеле на себе обавезу да те примере представе јавности. Важнијег посла од овог ми немамо.

Овако је у уторак добитнике плакета и госте окупљене на 54. додели признања за “Најплеменитији подвиг године” поздравио Ратко Дмитровић, генерални директор и главни уредник Компаније “Новости”.

У традиционалној акцији нашег листа, одржаној у свечаној сали Скупштине града Београда, Србија се, уручењем златних и специјалних плакета за најплеменитији подвиг, још једном поклонила најхуманијима, најхрабријима, најбољима међу нама. Добитнике је изабрао специјални жири на чијем је челу био академик Матија Бећковић.

После песме “Ово је Србија”, коју је извео Дечји хор “Чаролија” под вођством Леонтине Вукомановић, громким аплаузом поздрављен је Давид Марковић (19) из Церовца код Смедеревске Паланке, добитник Златне плакете за подвиг године. Овај скромни младић положио је летос испит поштења када је без двоумљења власнику вратио 700.000 динара, иако је на грађевини радио само повремено, и то за дневницу од 10 евра. За специјални жири Давид је “лице на којем сија нада да није све изгубљено”.


- Урадио сам само оно што ми васпитање налаже - казао нам је Давид, не скидајући осмех са лица. - Вратио сам туђи новац и то је то. Ни једног јединог тренутка нисам се премишљао да ли да паре вратим власнику. Верујем да би већина људи исто то урадила. Јер, то је једино исправно. Похвала и признање ми, наравно, значе, али верујем да нисам учинио ништа специјално, већ оно што ми је била људска дужност.

Без даха је остала публика и када је приказана прича о припадницима Одреда Жандармерије у Краљеву. Нашли су се породици свог, на задатку погинулог колеге Стевана Синђелића, када им је било најтеже. Они са којима је часно и одано служио отаџбини - нису га заборавили. Извели су мирнодопску, племениту акцију достојну поштовања. Одвајајући проценат од својих личних доходака, сину и супрузи погинулог Стевана - Вуку и Марини, купили су стан у Врњачкој Бањи. Они су изабрани за добитнике Златне плакете за колективни подвиг.



- Били смо изненађени и почаствовани што смо ушли у избор, а потом и награђени за један од најплеменитијих подвига у 2016. години - рекао је пуковник полиције Дејан Луковић, командант краљевачког одреда Жандармерије.

Најлепшу лекцију солидарности одржали су ученици Основне школе “Милена Павловић Барили” из београдског насеља Вишњичка бања. Искрено, брзо, без двоумљења, нашли су се породици својих школских другова, подижући им дом из пепела. За свој велики подвиг добили су Златну плакету за најплеменитији дечји подвиг.

Драган Цветковић из Београда за своју хуманост платио је највишу цену. Дао је живот у жељи да помогне сапутнику на путовању, а за то му је постхумно додељена Златна плакета за најплеменитији подвиг.

- Ова акција “Вечењерих новости” је, заиста, дивна, иако је повод за нас тужан - рекла нам је Драганова сестра, Ивана Ристовић.

- Емоције су ми данас данас измешане. Са једне стране бескрајна туга што Драгана више нема, а са друге понос што је дао живот да спасе други. Родитељима ово признање не може да буде утеха за смрт сина, али хвала свима који су мислили на њега и одлучили да му постхумно одају признање.



Осим четири златне, додељене су и специјалне плакете за најплеменитији подвиг године. Један од добитника је и Никола Писарев из Панчева. Силина тегљача који потапа брод “Калиси” на Дунаву није га уплашила да похрли у помоћ. Није остао само неми сведок тешке несреће која је однела један живот. Да није било Николе, у хладном Дунаву, те децембарске вечери окончао би се и живот његовог суграђанина Игора Јанкова.

И село Доњи Петрич код Клине било би као и многа друга места на Косову и Метохији где Срба више нема да није Кате Грујић (75). Она, повратник на своје, већ седам година одолева свакојаким невољама. Али снага која је везује за кућни праг јача је од свега. Уз дуготрајни аплауз, уручена јој је специјална плакета за најплеменитији подвиг.


- Пресрећна сам због награде - рекла нам је бака Ката. - Нисам веровала да ће неко препознати овај мој повратак као подвиг. Велика ми је част што сам добила награду баш од “Новости”, то је одувек мој омиљени лист који прочитам од првог до последњег слова.

Специјалне плакете за најплеменитији подвиг, уручене су у уторак и Милету Кандићу из Шековића који је спасао два човека из аутомобила слетелог у реку Дрињачу, и медицинским сестрама Мирјани Радоњић из Подгорице, Ивани Ђорђевић из Београда и Данијели Ломпар са Цетиња, које су на улцињској Великој плажи од смрти отргле Николу Бошковића из Суботице, као и ватрогасцима Ивану Перишићу и Слободану Котуру из Београда. Њих двојица су после неколико часова храбре и пожртвоване борбе са ватреном стихијом успела да спасу 12 људи, међу њима деветомесечну бебу, петогодишњака...

Марина Мандић из Кладова показала је да је и учитељица и мајка. Њен загрљај и рука били су сигурна лука за три ђака пешака кладовског села Планиница на Мирочу.

- Била сам изненађена, али и пресрећна када су ми саопштили да сам добитник Специјалне плакете за најплеменитији подвиг - каже Мандићева. - Деца су усхићена због признања. Волела бих да су и она овде, али ће сигурно бити прилике да заједно поделимо срећу због ове награде.

Специјалне плакете “Новости” за најплеменитији подвиг, уручене су у уторак и полицајцима Дејану Стојановићу и Славољубу Анђелковићу из Варварина, као и станарима зграде у Булевару деспота Стефана 68б у Београду.




МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: НИСУ МИСЛИЛИ НА НАГРАДЕ

- ОВА традиционална свечаност под сводом Градске супштине већ 54. пут се указује као оно светло на крају тунела претходне године - рекао је академик Матија Бећковић, председник жирија. - И сама акција “Новости” заслужује да се уброји у племените подвиге, као најсветлија тачка у нашем потамнелом медијском простору. А, шта би друго, него да Србија не може пропасти, могао помислити свако ко чује да је дечак, који у наше дане једва тавори о више него скромној надници - нашао 700.000 динара и вратио их, не знајући чији су, а знајући само да нису његови. Тих седамсто хиљада су друго име за све благо овога света за које Давид Марковић није дао душу ни овом Голијату. Писмо каже да је 10 праведника спасло свет, а само у овој акцији праведника има три пута више. Сувишно је да кажемо да ниједан од њих није помислио ни на какву награду нити је због награде нешто чинио, а о онима којима је притицао у помоћ није знао ништа сем да су људи у невољи. Награда којом су сами себе наградили не може се поредити ни са једном другом. А она којом их награђујемо је мало уздарје за велику награду којом су они наградили нас и потребније је нама него њима.

ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ, МИНИСТАР ОДБРАНЕ: ПРОМОЦИЈА ПЛЕМЕНИТОСТИ - Свим срцем подржавам овакве и сличне акције. Оне, пре свега, промовишу племенитости и доброчинство. Добро је да неко препознаје велика дела малих, обичних људи. Оваквих хероја треба да има и више, јер они доказују да смо, пре свега, добар народ који увек жели другоме да помогне.

ИНГРАМ: ПЛАКЕТА ЈЕ И СТЕФАНОВА

СПЕЦИЈАЛНА плакета уручена је у уторак и господину Вејну Инграму из Лондона. У Републику Српску стигао је као британски наредник у служби међународних мировних снага. Али, сусрет са Стефаном Савићем из Лакташа повео га је у најхуманију мисију која је почела 2003, а успешно окончана августа 2016. године. Овом дечаку, рођеном са тешким аномалијама лобање, платио је пет тешких операција у Великој Британији које су му омогућиле да живи као и његови вршњаци.

- За мене је ово изузетна част - каже Вејн Инграм. - Био сам затечен, али и одушевљен и пресрећан када сам обавештен о признању. То што Стефан сада има срећну младост за мене је највеће признање. Сви кажу да сам му променио живот, али тврдим вам да је он, у ствари, променио мој живот. Заједно смо добили битку, коју смо 13 година војевали стрпљењем и упорношћу. Ово признање делим са Стефаном.



ГОРАН ВЕСИЋ, ГРАДСКИ МЕНАЏЕР БЕОГРАДА: ДОБРА ДЕЛА НЕМАЈУ ЦЕНУ

- Награда за Најплеменитији подвиг је једна од лепших традиција нашег друштва. Она је посвећена малим људима и њиховим подвизима о којима се мало зна. Хвала “Вечерњим новостима” што скрећу пажњу на оне који се у томе истичу и подсећају да добра дела немају цену.

АНА БРНАБИЋ, МИНИСТАРКА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ: СВАКА ХУМАНОСТ ЈЕ ВЕЛИКА - Најважније је да се сви заједно захвалимо овим људима и да им као друштво одамо почаст. Важно је да се уместо на негативне фокусирамо на позитивне ствари, и то што ови људи показују да сваки појединац може нешто племенито да уради за околину. Често заборавимо, треба да будемо поносни што имамо овакве људе. Свако мало хумано дело је заправо велика ствар.


БИЉАНА ПОПОВИЋ ИВКОВИЋ, ДРЖАВНА СЕКРЕТАРКА У МУП: ПОНОСНА НА ВАТРОГАСЦЕ

- Данас сам се осећала поносно, јер сам спознала да наша Србија има оволико храбрих и племенитих људи. Посебно сам поносна и на полицијске службенике, ватрогасце који су несебично, не штедећи свој живот похрлили у помоћ, како би спасавали животе наших грађана.



ВЕРИЦА РАКОЧЕВИЋ, МОДНА КРЕАТОРКА: ПРАВИ ПРИМЕР ДРУГИМА

- Изузетно сам почаствована што сам више од десет година стални члан жирија. Мислим да у Србији у овом тренутку не постоји акција ове врсте са дужом традицијом и племенитијом намером. У временима која су тешка, издвоје се људи који својом хуманошћу и погледом на стварне, суштинске вредности могу да буду пример другима. Драго ми је да овом акцијом подстичемо и друге људе да буду хумани.


РАДА ЂУРИЧИН, ГЛУМИЦА: МЕЂУ НАМА МНОГО ПЛЕМЕНИТИХ

- Није нам било тешко у жирирању, јер су сви они најплеменитији и најдивнији. Драго ми је да смо овом свечаношћу добили једну групу људи која је солидарна и мислим да акценат увек треба да буде на онима који су племенити, а не на онима који то нису. Међу нама има много таквих, који не желе ни да помену своје добро дело. Пресрећна сам што учествујем у једном оваквом чину који нас озари и учини да верујемо у живот.