Више од 80 светаца чува српске породице

КРСНА слава бренд је нашег народа. Срби, како је неко педантно избројао, обележавају више од 80 крсних слава. Свети Никола је светитељ који бди над највише православних породица. Овај светац без конкуренције патрон је навећег броја домова у Србији, али и у Црној Гори, Републици Српској и другим крајевима. У кругу најпопуларнијих слава су Аранђеловдан, Јовањдан и Ђурђевдан.

У СПЦ кажу да је тренд повећања броја домова која прослављају крсно име присутан већ годинама. У парохијама су посебно радосни што се славама враћају и породице које су током комунизма потпуно напустиле овај обичај.

Иако сви православни верници слично славе, постоји и пуно различитих обичаја којих се свечари придржавају. Највећи број њих, међутим, израз је укорењених навика и локалних веровања, а мање начела хришћанског живота. Смисао окупљања око свеће јесте молитвено заједништво свечара и захвалност Богу, а не претеривање у храни и пићу. Снага породичног празника лежи у славском колачу и житу, као и љубави, покајању и праштању.

Иако се суштином хришћанског обележавања кућног свеца заштитника сматрају свећа, вино, славски колач и жито (кољиво), Аранђеловдан је пример славе која се овако најчешће - не прославља. У нашем народу укорењен је став да је Свети архангел Михаило, чији се сабор прославља 21. новембра, “жив светитељ” и да се због тога на овај дан не износи славско жито. Црквено тумачење сасвим је супротно.

- Православни верници на Аранђеловдан, као и на дан сваке друге крсне славе, припремају славско жито или кољиво - објашњава Слободан Чегар, дипломирани теолог и вероучитељ. - Православна вера све светитеље сматра живим, јер у Богу нико није мртав. Жито је дар Богу, које симболизује веру у опште васкрење и жртву која се приноси у име светитеља на чији дан се приноси. Свети архангел Михаило, иако није проживео биолошки живот и смрт, у том погледу није никакав изузетак.

Веровање да се на Аранђеловдан не освећује и не служи кољиво рођено је у чињеници да се жито спрема и за парастосе покојницима. Смисао и симболика приношења жита Богу у име преминулих или пак светитеља, у основи је идентична. Иако се црква противи слављењу Аранђеловдана без кољива, супротна пракса веома је јака. Основни аргумент верника јесте традиција, односно да су тако “са колена на колено” научени.

- Типичан је и одговор верника да не слави славу, јер му је отац “није пренео”, односно, зато што је “преузео старији брат”. За прослављање крсног имена неопходна је само добра воља. Традиција и наставак породичне историје су добродошли, али не би требало да буду препрека слављењу светитеља. На крају крајева, уз благослов Цркве, свако је слободан да изабере светитеља којег ће сматрати заштитником свога дома - каже Чегар.

У цркви кажу да славе нису ни мрсне ни посне, него да су такви дани када се прослављају. То значи да се Свети Никола обавезно слави уз посну трпезу, јер увек пада у време божићног поста. Остале славе увек су посне ако се славе средом или петком, или на дан у календару одређен као посан.