ВОЈИСЛАВ Мишић, трећи по реду син чувеног српског војсковође Живојина Мишића, само је једно од 16.090 имена голооточана који су остали уписани у архивама Удбе, а преузела их је БИА и уступила Архиву Србије. Како су "Новости" већ објавиле, Архив и Институт за савремену историју објавили су први пут у Србији овај званични списак, у књизи "Заточеници Голог отока".

За разлику од свог најстаријег брата Александра, који је дао живот за Дражу Михаиловића, Војислав, симпатизер комуниста, 1948. проглашен је за народног непријатеља и три и по године био на Голом отоку. Морао је да пролази кроз шпалир назван "удри војводиног сина".

На Удбином списку налази се и име Драгице Срзентић, познате по томе што је однела чувено Титово "не" Стаљину. Касније је ухапшена и робијала више од четири године у Столцу са пријатељицом, књижевницом Милком Жицином. Ту је и име академика Драгослава Михаиловића, као и Владе Дапчевића. Има и имена Вуксана Кнежевића, оца министра Горана Кнежевића. На списку је Петар Комненић, председник Скупштине Црне Горе, по коме је најозлоглашенија "жица" добила име - Петрова рупа. Муке су биле тако страшне да су се неки убијали ударајући главом о стену, а Данило Дрезгић је себи наоштреном кашиком пререзао грло и искрварио на сунцу.

Удбин списак "краси" и име чувене новинарке Јованке Жени Лебл, која је преживела немачке логоре, па на Голом отоку завршила због вица да је Југославија освојила рекорд јер је узгајила белу љубичицу од 100 кила (алузија на песму "Друже Тито, љубичице бела").

Али много је и имена која се ту нису нашла, попут професора Универзитета у Сарајеву Александра В. Соловјева и његове супруге Наталије, а поуздано се зна да су ухапшени 1949. Према налазима истраживача Александра Арсењева, нема ни најмање 20 руских емиграната у Југославији, који су били затварани. Управник Голог отока Анте Раштегорац признао је Владимиру Дедијеру да је у логору било заточено 18.000 људи на основу административних казни и још око 13.000 на основу пресуда војних и цивилних судова.

Академик Драгослав Михаиловић, који је учествовао у припреми овог издања, сматра да би се списак голооточана проширио уколико би се отвориле архиве Контраобавештајне службе.

- Постоји још много неоткривених докумената српске тајне полиције, као и полиције других држава, које су настале после распада Југославије. На списку, рецимо, није глумац Власта Велисављевић, који је три године био у војном логору, нема ни Вукоте Брајовића, оца глумца Војислава Брајовића, за кога поуздано знам да је био на Голом отоку - каже Михаиловић.

На Голом отоку затвореници су били мучени и понижавани

Међу именима нема неосновано кажњених, оних који су умрли на издржавању казне (400) или по изласку на слободу (500). Нема ни протераних, оних који су сами отишли из земље (белогардејци, страни држављани, оптанти...), економских емиграната, рехабилитованих. Али ту су по један Египћанин, "Бразилијанац" и Француз, четворо Грка, шест Пољака, 10 Аустријанаца и Немаца, 87 Италијана, 64 Чеха, 22 Влаха, 246 Мађара и 108 Руса.

Последње три жртве отишле су на робију као ибеовци 1961, када је Голи оток већ затворен. Били су то Мирко Ђорђевић (22) из Београда, Вељко Ракочевић Батрић (23) из Колашина и Милан Наранчић (42) из Госпића.

Најмлађи логораш имао је само 13 година.


ИДЕЈА ИЗ 1920. ГОДИНЕ

ИДЕЈУ да државни непријатељи буду изоловани на неком јадранском острву је још 1920. године "лансирао" тадашњи министар унутрашњих дела Светозар Прибићевић, а прихватио је један од његових наследника Милорад Драшковић, који је од председника Покрајинске владе за Далмацију Ивана Крстеља тражио да се одреди конкретно острво за заточење комуниста. Оно што предратне власти нису стигле да спроведу, реализовали су управо комунисти.

Драгица Срзентић



КАРДЕЉЕВ "БИСЕР"

ЕДВАРД Кардељ, у то време министар иностраних послова, хтео је да предложи УН да у Декларацију о људским правима унесе амандман по коме свака држава, у интересу очувања реда и поретка, има право да у управном поступку лиши слободе на неодређено све који угрожавају њену независност, а на подстрек неке стране силе. Спречио га је, крајње присебан, шеф југословенске делегације у УН Алеш Беблер.

Власта Велисављевић


ИМПРЕСИВНЕ БИОГРАФИЈЕ

МЕЂУ 30.507 евидентираних ибеоваца било је чак 17.362 учесника НОП-а, девет учесника Октобарске револуције, 233 предратна члана КПЈ, 25 бораца шпанског грађанског рата, 1.307 носилаца "Споменице 1941", 587 ратних војних инвалида, 765 секретара партијских организација, 16 чланова ЦК република и осам ЦК КПЈ, 3.908 официра и 448 подофицира, 1.521 официра и службеника Удбе и МУП, 170 судија и тужилаца...