КАПЕТАН Драгомир Грујовић из Чачка, против кога је Словенија расписала потерницу још 1997. године због наводног ратног злочина, само је један од најмање 300 војника и официра бивше ЈНА за којима трагају бивше југословенске републике. Сви су они оптужени за ратне злочине, иако су само бранили своје касарне.

А да нису, огрешили би се о тадашњи Кривични законик СФРЈ, по ком су били дужни да "спрече предају положаја непријатељу", и одговарали би за издају у Београду. Кад и ако Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку на основу европског налога који се примењује у свим чланицама Уније.

Грујовић је добио позив за саслушање пред судом у Новом Месту, заказано за 13. октобар. Како каже за "Новости", неће отићи:

- Не напуштам Србију одавно, јер је на снази потерница и могу да ме ухапсе. По том питању најгори су Црногорци и Босанци - каже Грујовић.

Управо због бојазни да би могао да буде изручен због злочина који није починио, он је пре десетак дана, преко Амбасаде Руске Федерације у Београду, тражио руско држављанство и још чека одговор.

Оптужница против њега подигнута је 1994, а тужилаштво у Новом Месту први пут му је уручило тек у мају 2015. Терете га да је у време сукоба ТО Словеније и ЈНА "застрашивао цивиле" као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога, претећи да ће складиште дићи у ваздух. Терете га и да је пуцао из пиштоља на заповедника складишта, Словенца Бранимира Фурлана, који је складиште хтео да преда и који је такође пуцао на Грујовића.

У складишту, из којег су побегли војници Словенци и Албанци, остали су Грујовић, водник Дејан Ковачевић, Хрват и каснији Грујовићев кум, и још 33 редова. Ова посада је, претећи Словенцима да ће, ако буду нападнути, дићи у ваздух резервоаре с нафтом, четири пуне недеље чувала и до примирја сачувала сву имовину, наоружање и војнике. Само један је био рањен.

ХРВАТИ НОСИЛИ ДОКУМЕНТАЦИЈУ Драстичан пример прогона бивших и активних официра јесте потез Хрватске из 2009. године, када је отворила истрагу против чак 28 пилота ЈНА, због дејства у околини Дубровника 1991. године. Иза овог и других сличних случајева налазе се Хрвати, који су почетком рата напустили Армију. Прелазећи на супротну страну, најчешће су из јединица односили дневнике и спискове бројног стања. Ове документе хрватско правосуђе третирало је као првокласне доказе о њиховој умешаности у злочине.

- Жао ми је што ме нико из државе није позвао и понудио подршку. За разлику од Словенаца, који чувају своје ветеране, наша земља о нама не брине - каже Грујовић.

Највише бивших припадника ЈНА гони Хрватска. Од 3.600 људи које су у почетку процесуирали за ратне злочине, број је "пао" на 1.577, док је осталима дело преквалификовано у оружану побуну и амнестирани су. Од преосталих, бар 300 су војници и старешине некадашње заједничке војске.

- Само на једној оптужници за "Лору", која је пре него што је постала затвор, била ратна лука, налази се 37 имена. На оптужници за Задар и задарски аеродром их је двадесетак, а за бјеловарску касарну 25... Хрвати гоне све команданте и помоћнике команданата касарни који су се бранили када су били нападнути - каже Саво Штрбац из организације "Веритас".

По хрватским потерницама већ је ухапшено 160 Срба у свету, од чега су 54 изручена Загребу и против двадесетак је обустављен поступак будући да им је дело преиначено у оружану побуну. По европском налогу за хапшење откад је Хрватска постала чланица ЕУ ухапшено је десетак Срба, на Малти, у Француској, у Британији тројица чекају екстрадицију.

- Са Капетаном Драганом је у ћелији капетан Павле Пантић, капетан бојног брода и некадашњи командант касаране "Лора". Он је ухваћен приликом уласка из Србије у Црну Гору, а Хрвати га терете да се наводно из "Лоре" пуцало по Сплиту. Молили су га да призна кривицу, а да ће му заузврат дати "само четири године", па ће убрзо моћи назад у Србију, кћерки инвалиду. И сам тешко болестан, одбио је - каже Штрбац.

У истој ћелији је и генерал Борислав Ђукић, кога је лане такође изручила Црна Гора. Његово име налази се на две групне оптужнице - за рушење бране на Перучи и злочине против цивила у северној Далмацији. У Словенији је, осим Грујовића, кривично гоњен и Тихомир Савић, који је пред мариборским судом оптужен да је као командир минобацачког вода 1991. наложио гранатирање цивилних објеката, али је поступак против њега обустављен.


ОПРАВДАЊЕ ЗА СЕЦЕСИЈУ

Словенци и Хрвати још гоне припаднике ЈНА иако су и сами чинили злочине током ратних сукоба - подсећа пензионисани генерал Видоје Пантелић из Клуба генерала и адмирала.

- У Словенији, која хоће да суди Грујовићу, нико није одговарао за убиства младих војника ЈНА. Оптужницама и потерницама за наводне злочине Хрватска и Словенија заправо доказују оправданост једностране сецесије - наводи Пантелић и истиче да би решавање проблема које имају бивши официри у ЕУ требало да постане прворазредни задатак за наш државни врх.