Укидање ћирилице у Вуковару: Тиха Олуја у Славонији

СКАНДАЛОЗНА најава шефа хрватске полиције Влаха Орепића да више неће бити законских основа за постављање ћириличних табли у Вуковару, после брисања наводних "лажних пребивалишта", изазвала је бурне реакције и у Србији и међу српском мањином у Хрватској.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин ову најаву одмах је оценио као расни закон, "као у усташкој квислиншкој НДХ током Другог светског рата".

- Колико год мало Срба живело у Хрватској, изгледа да их је превише за Владу Хрватске. Чули сте га (Орепића) како каже да ће на тај начин решити проблем ћирилице. Зашто је писати на ћирилици или на било ком другом писму проблем? - упитао је Вулин.

Он је подсетио на то да су у НДХ постојали такозвани расни закони на основу којих је било дозвољено убијати и пљачкати Србе, Јевреје и Роме:

- Када смо упозоравали на повратак усташтва, нисмо то говорили само зато што нам се не свиђају нечије песме или начин на који се парадира Книном, већ зато што, када вратите усташку идеологију у званичну политику, завршите с тим да је проблем то што Срби пишу ћирилицом, што уопште живе у Хрватској и што их је остало тако мало колико их је остало.

Многи Срби плаше се да иза Орепићевих најава не стоји само предизборно сакупљање поена. Јер, МУП већ контролише пријављена пребивалишта и масовно одјављује људе, нарочито Србе, са адреса на којима их није затекао, а комшије нису могле, или нису хтеле, да потврде да ту годишње бораве бар три месеца.

О новој, тихој "Олуји" над хрватским Србима, министар је говорио у бројкама пре неколико дана, али је то прошло незапажено. Његов МУП лане је преконтролисао 84.232 адресе "сумњиваца", у складу са Законом о пребивалишту из 2012, који се до сада није примењивао тако приљежно. Само у пет славонских жупанија одјављена су са бирачког списка 2.283 грађанина. Највише у Вуковарско-сремској (811), па у Бродско-посавској (518), затим у Осјечко-барањској (487), у Пожешко-славонској (330) и у Вировитичко-подравској (137). Број обрисаних у овим жупанијама четвртина је укупног броја обрисаних у Хрватској и већина њих су Срби.

Хрватски МУП саопштио је и да је ове године донето решење за 10.876 одјава пребивалишта, а Орепић је најавио до краја августа брисање још њих 50.000. Додао је и да ниједна влада овај проблем није хтела да реши, што су "користиле мањинске заједнице, поготово српска, за остваривање политичких циљева".

На ово је одговорио председник Српског народног већа Милорад Пуповац, који је, у дводневној "размени ватре" са Орепићем, поручио да шеф полиције нема надлежности да мења попис становништва, нити да га организује.

- Немамо ништа против тога да, као и раније, полиција и надлежни министар раде свој посао и сређују попис бирача. Али оно што није министров посао, то је да говори о остваривању мањинских права - упозорио је Пуповац.

И Саво Штрбац из "Веритаса" слаже се да се на основу бирачких спискова не може брисати ћирилица у Вуковару:

- Неопходна трећина живља не утврђује се на основу бирачких спискова, будући да немају сви грађани право гласа, већ на основу пописа становништва. А следећи редован попис је тек 2021.

До доношења Закона о пребивалишту нико није могао да буде избрисан са ових спискова, па ни 400.000 прогнаних током рата деведесетих. Сваки такав покушај завршен је неуспехом, као противзаконит. Од 2012. на хиљаде људи већ је обрисано.

- Брисање, осим сакупљања политичких поена у национално наелектрисаној предизборној кампањи, може утицати и на исход парламентарних избора. Сви избрисани остају држављани Хрватске, али више неће моћи да одлазе аутобусима и гласају где и раније, већ ће прећи у категорију дијаспоре. А знамо да дијаспора мање гласа и тих петнаестак хиљада гласова отићи ће десним странкама - констатује Штрбац.

Такође, избрисани неће имати право да гласају на локалним изборима. Један број Срба раније је одлазио у Хрватску и чак боравио тамо неко време да не би изгубио права. Међутим, свако ново хапшење по тајним оптужницама их уплаши и они одустају од одлазака. Процене "Веритаса" су да се најмање 100.000 радно активних Срба из Хрватске не усуђује да путује у своје родно место.

Тужна статистика показује и да се на сваког Србина повратника, њих петоро досели у Србију. Зато се очекује да би до следећег пописа број Срба са 4,36 одсто, могао да спадне на Туђманових пожељних три одсто.

СРБИЈУ БИ ДА УЦЕЊУЈУ И ЗАХТЕВИМА ЗА ОБЕШТЕЋЕЊЕ

УЉЕ на ватру лоших односа Србије и Хрватске могао би да долије и недељни скуп у организацији Хрватског друштва српских концентрационих логора (ХДЛСКЛ), коме су присуствовала три хрватска министра. Они су у Вуковару обележили "Дан сећања на заточенике непријатељских логора током Домовинског рата", када је, 1992. године, била последња велика размена затвореника. Тог дана је у Хрватску пуштено 714 логораша.

Министар привреде Томислав Паненић поручио је да "у Србији морају прихватити да су на њеном подручју постојали логори, и то не један или два, него 70, и да права која проистичу из мучења и зверстава морају бити призната". Министар одбране Јосип Буљевић казао је како је "време да се српске политичке елите суоче с тим да је Србија извршила агресију на Хрватску", а министар бранитеља Томо Медвед да ће Хрватска инсистирати на то томе да се, у склопу српског приближавања ЕУ, "жртвама омогући адекватно обештећење".