Нема опасности од маларије

ВЕСТ која се данас појавила на порталима: "Страшно, човек заражен маларијом побегао из болнице, лута Београдом", код медицински "непоткованих" читалаца изазвала је језу, а код инфектолога - смех. Јер, нити је човек са овом тропском болешћу могао да побегне из карантина који, узгред, Клиника за инфективне и тропске болести КЦС нема, нити је маларија болест која по нашим зконима, али и законима других земаља о заштити од заразних болести, подлеже карантинском лечењу.

- Чињеница је да је у последњих шест месеци маларија регистрована код више особа него што се обично дијагностикује и да је последњих неколико недеља било потврда ове болести - рекао је данас, за "Новости", доцент др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести КЦС, али и додао да нико није побегао из карантина.

- Ниједан пацијент с маларијом, ни код нас ни у свету, нема обавезу да се лечи у болници - каже доцент Стевановић. - Лаички речено, ти пацијенти се, када је реч о болничком лечењу, третирају исто као они са упалом плућа. Када се болест потврди, препоручи им се да остану у болници, а уколико то неће, и не морају. Као што пацијент није у обавези да се лечи у болници, не може ни да побегне из карантина, јер ова клиника карантин нема.

За оболеле од маларије болничко лечење није обавезно, јер пацијент са овом болешћу, према речима доцента Стевановића, не може никога да зарази ни боравком у истом простору ни контактом.

- Маларију преносе само специфичне врсте комараца и само у специфичним условима какви су у тропима, и много тога би требало да се "поклопи" да би у нашим условима дошло до појаве ове болести, као што се пре три године догодило у Грчкој - објашњава наш саговорник. - Грчка од тада има случајеве маларије, па ми опет тамо идемо на море.

САМО УВЕЗЕНИ СЛУЧАЈЕВИ

У Србији се повремено региструју увезени случајеви маларије код наших држављана који долазе из тропа, странаца, туриста... Последњи одомаћени случај маларије на територији тадашње Југославије регистрован је 1964. године у Краљеву. Од тада се, према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", годишње региструје од 30 до 40 случајева увезене маларије, а ову болест лече четири клиничка центра у Србији.