ДА Стеван није Стеван него Иштван, како је по рођењу, за време окупације 1942. године, уписан у матичну књигу рођених, времешни Суботичанин сазнао је тек недавно, када је хтео да трајну личну карту замени новом чипованом. Због тога је, иако је већ дубоко загазио у осму деценију, морао да поднесе захтев за промену имена. У сличној ситуацији нашле су се и његове вршњакиње Јелисавета, која је уписана као Ержебет, и Јелена, која се води као Илонка.

Због оваквих случајева, као и чињенице да у децембру истиче рок за замену личних карата, од почетка године чак 150 Суботичана поднело је захтев за промену имена како би се њихова лична имена у матичним књигама усагласила са оним што пише у документима.

- Многим старијим особама није усаглашено лично име с важећом, трајном личном картом. Имена често одступају, и то нарочито у периоду уписа од 1941. до 1944. године - објашњава Одри Какоњ Жужана, шеф матичног уреда у Суботици. - У том периоду имена у матичним књигама бележена су на мађарском језику, са све фонетским ознакама, док су у правном саобраћају она на српском или хрватском језику. Примера ради, Етела је уписана као Етелка, Тереза као Терзија... Наравно, има случајева и да је, после окупације, Маћаш уписан као Матија, Жужана као Сузана, Јошка као Јосип...

Док старији имена мењају махом због папирологије, млади то раде из практичних разлога - углавном због одласка на рад и школовање у иностранство.

- Како по закону дете са навршених 15 година, уколико је способно само да расуђује, може самостално да одлучује о свом имену, много младих долази с намером да имена скрате или потпуно промене, како би се она у иностранству лакше изговарала - објашњава наша саговорница. - Некада их промене потпуно, а некад само упишу на мађарском језику, на пример "ту" уместо "ћ", "сз" уместо "с".


МНОГО ПОСЛА

КОЈИ год да је разлог, оне који се одлуче на промену имена чека још посла, јер се ново име мора усагласити и у осталим документима - здравственој књижици, пасошу, возачкој дозволи...