Зграде у центру Београда потомцима Гарашанина

МЕЂУ познатим породицама којима је у последње време Агенција за реституцију вратила национализовану или конфисковану дедовину, налази се и породица Илије Гарашанина, српског премијера у два наврата, министра и творца модерне српске полиције, и писца српског националног програма - "Начертаније". Његове чукунунуке Софија, Оливера и Јулија добиле су назад, решењем Агенције за реституцију, три зграде у Београду, на Тргу Николе Пашића, близу Скупштине града Београда.

Њима су у континуитету, у последње две године, враћена два пословна простора у згради на Тргу Николе Пашића 8, зграда пословних услуга на броју 8/3, као и пословна зграда на Тргу 8/2, уз припадајући део градског грађевинског земљишта.

Осим овога, потражују и зграде на Студентском тргу 9, у Кнез Михаиловој 41-45 и Кнез Михаиловој 27, све три уз градско грађевинско земљиште. О овим захтевима Агенција ће тек одлучивати, а поступци су у току.

Отац ових наследница је познати српски академик Милутин Гарашанин, археолог, преминуо 2002. Имовина његових родитеља др Владимира (Илијин унук) и Наталије Гарашанин национализована је и постала друштвена својина 26. децембра 1958. Владимир је био правник, резервни официр и учесник Кумановске битке и Првог светског рата.

Његови захтеви за изузимање од национализације нису успели, па је породици, између осталог, одузета тадашња троспратница на Студентском тргу, са 32 собе, магацином и пословним простором, као и више станова различите величине и пословне просторије у Кнез Михаиловој.

Гарашанинове наследнице Софија и Јулија својевремено су за "Новости" испричале да њиховог прадеду Милутина, Илијиног сина, многи помињу као творца Напредне странке, због чега су добијале разне позиве да се укључе у политику. Такође су биле незадовољне зато што САНУ није одржала комеморацију њиховом оцу када је умро, нити је хтела неколико година да прихвати на дар његову библиотеку.

Илија Гарашанин један је од највећих државника и администратора уставобранитељског времена. Био је син Милутина Савића, имућног трговца. Кнез Михаило Обреновић га је, 1837. године, узео у државну службу и поставио за цариника. Када је увео регуларну војску, кнез Милош га је поставио за старешину, у чину пуковника. Године 1842. постаје помоћник министру унутрашњих послова Томи Вучићу Перишићу, а када је Вучић, само годину дана касније, морао на захтев Русије да оде из земље, Гарашанин седа у министарску фотељу и у њој остаје девет година. Створио је полицију у Србији и бирократски начин управе.

У "Начертанију" из 1844. се залагао да Србија ради на стварању велике југословенске државе, под вођством Београда. Био је и шеф дипломатије у два наврата, а први пут је отпуштен на захтев Русије, јер је настојао да веже Србију за западне силе, нарочито Француску. Касније је постао велики заговорник Русије и разишао се са уставобранитељима.