Национални дан донора 6. јун обележен је данас први пут у Србији, у циљу подизања свести завештања органа којима се спасавају животи.


У Србији око 800 људи чека на трансплантацију бубрега, срца и јетре. У 2015. години било је 18 донора, захваљујући којима су обављене 32 трансплантације бубрега, седам трансплантација јетре и пет срца, речено је новинарима на Тргу Републике где је у подне почела кампања "Најважнији позив у животу".


"Резултати су лоши. Ове године у Србији извршена је само једна трансплантација срца. Само пет породица дало је пристанак, а 2013. године било их је 40", рекла је новинарима шеф одељења за трансплантацију срца Клиничког центра Србије Емилија Несторовић".


Организатори су најавили да ће грађанима бити упућено 10.000 позива, а звониће телефони и у јавним говорницама и сви који се јаве чуће аутоматску поруку неких од око 1.000 људи који у Србији годинама чекају на трансплантацију органа.


"Они који подигну слушалицу сазнаће ко им се обраћа, ко је са друге стране жице и зашто им је тај позив животно важан", рекла је Несторовић.


На трансплантацију срца у КЦС тренутно чека 40 пацијената, тешко је свима, како пацијентима, тако и лекарима који су у оваквим ситуацијама немоћни, навела је докторка.


Циљ кампање "Најважнији позив у животу" је да пробуди свест о значају донорства и да креира национални консензус о потреби доношења новог закона о трансплантацији, јер подизањем свести о значају донорства подиже се број трансплантација у Србији.


Нови закон о трансплантацији органа требало би да уђе у скупштинску процедуру у другој половини године. Закон подразумева да су сви грађани донори органа - такозвано 'претпоставјено донорство', али и да се ипак мора тражити пристанак породице.


Она је подсетила да у Србији има 150.000 донорских картица, али да оне ипак немају никакав значај, већ само лекарима указују на то колика је свест о том проблему, а у случају смрти донора, на крају се увек породица пита.


"У Србији, у овом тренутку, око 1.000 људи чека позив за трансплантацију органа. Нажалост, већина њих неће дочекати тај најважнији позив у животу и информацију да је пронађен орган за њих", рекла је она и прецизирала да у Србији око 30 људи годишње умре чекајући орган.


На један од бројих позива у говорници на Тргу Републике јавила се Ивана Богдановић.


"Позив је био јако потресан и много ми је жао што људи нису свесни колико то значи онима који су болесни. Битно да људи у породици, међу пријатељима причају о завештању органа", рекла је новинарима Богдановић.


Представница Хемофарм фондације која је покренула акцију Санда Савић рекла је да сви треба да имају на уму да су изгледи да свакоме од нас затреба орган вишеструко већи него да буду донори.


"Акцијом желимо да укажемо да постоји озбиљан проблем на теми донорства и трансплантације органа у Србији", рекла је Савић.


Србија да би постала члан Еуротранспланта, организације држава Европе које имају заједничке листе чекања би мора да има око 10 донора на милион становника.


Органи за трансплантацију могу бити узети само у случају мождане смрти.


Прва трансплантација рожњаче на свету урађена је 1905. у Ческој. Прва трансплантација бубрега обављена је 1954. година, а срца 1967. године.


Донирање органа је знак хуманости, солидарности и племенитости, којом једна особа исказује своју жељу и намеру да након смрти донирањем органа помаже тешким болесницима.


Трансплантацију, како подсећају из Хемофарм фондације, подржавају све верске заједнице и третирају је као постхумно доброчинство.