Више од пет хиљада избеглица, махом жена и деце, из Сирије и Ирака, заглављено је на међуграничном простору на северу Грчке код места Идомени и покушава протестима да се пробије на територију Македоније. Војно-полицијске снаге на обе стране границе су у приправности, иако су протести у суботу били мирни. Избеглице које се налазе код прихватног центра Идомени жале се да су при крају снаге и исцрпљени, са децом и изнемоглима, без хране. Део њих протеклих дана није узимао храну, штрајкујући глађу у знак протеста због задржавања на граници.

У међувремену, влада Грчке је наложила смањење прихвата миграната који пристижу морским путем из Турске. У Грчкој је тренутно више од 15.000 миграната, а према северној граници у кампу Идомени пристижу нови. Мигранти, свесни да је граница ка Македонији блокирана, настоје да алтернативним правцима пробију не само северну границу Грчке, него и западну, према Албанији, и да се заобилазним рутама домогну западне Европе.

Наредбом грчке владе, надлежне полицијске службе на острвима надомак Турске ограничавају број миграната којима је дозвољено путовање трајектима до копна. Тиме ће више од две трећине избеглица на Лезбосу и околним грчким острвима бити задржани до даљњег.

У македонским прихватним камповима код Ђевђелије, на јужној, и у Табановцу, на северној граници са Србијом, на пропуштање у Србију чека око хиљаду избеглица, углавном из Авганистана.

ИДУ ТЕШКИ ДАНИ ПРЕДСЕДНИК Владе Србије Александар Вучић изразио је бојазан да на самиту Европска унија (ЕУ) - Турска у Бриселу 7. марта неће бити пронађено јединствено решење за мигрантску кризу. "Ако бих смео да предвиђам, онда бих рекао да неће бити јединственог решења", казао је Вучић новинарима. Он је навео да за све земље следе мало тежи дани када је у питању мигрантска криза. Министар правде Никола Селаковић изјавио је да је безбедносна ситуација са мигрантима у региону изазовна и да се из дана у дан усложњава, али да је уверен да ће Србија успети да сачува стабилност.

Из УНХЦР-а у Грчкој потврђено је да је ситуација - катастрофална. Указује се на то да је камп Идомени препуњен и да физички нема места за прихват нових избеглица које надолазе.

У маси избеглих која се увећава на граничном појасу, како је изјавила Стела Нану из УНХЦР-а, највећи део чине жене и деца без пратилаца, самохране мајке, болесни и инвалиди.

Део пропуштених у Македонију на улазном пункту крај граничне коте 59 надомак Ђевђелије, управо је из тих најрањивијих категорија. Но, тај број у дозвољеној дневној квоти коју контролишу међународне полицијске снаге не прелази 580 избеглица, како су се договорила министарства унутрашњих послова Словеније, Аустрије, Србије, Хрватске и Македоније.


ХРВАТСКА ИМА СВОЈЕ ТУМАЧЕЊЕ СПОРАЗУМА СА СУСЕДИМА

СИТУАЦИЈА са избеглицама дуж целе балканске руте и у суботу је била драматична. Број миграната који у Шиду чекају одлазак у Хрватску, и одатле за Словенију и Аустрију, попео са 800 на 1.000. Договор између балканских земаља о дневним квотама пуштања по 580 људи прва је прекршила Хрватска.

Воз из Хрватске на који је током целог петка у Шиду чекало око 800 избеглица, појавио се тек у суботу ујутро. Уместо обећаних 500-550 људи, примио је само њих 400, и тек око 13.30 кренуо назад ка Хрватској. Хрватска полиција је после вишечасовне контроле с воза скинула много избеглица, од којих је већина имала уредне идентификационе папире, па ником није јасно који су хрватски критеријуми.

- Хрвати користе тачку 8 протокола по којој, упркос договореним квотама, свака земља има право, у зависности од свакодневних прилика, да одреди број избеглица које ће тог дана пустити преко своје територије - објашњава, за "Новости", Владимир Цуцић, комесар за избегла и интерно расељена лица.

Тако Хрвати из дана у дан мењају и најчешће смањују бројке. Једног дана пусте 300 људи, следећег ниједног, па онда 400. Ако се таква пракса настави, све земље на рути мораће да ускладе свакодневни пријем с хрватским и словеначким, иначе ће се несрећни људи који желе азил у ЕУ заглављивати у Србији и Македонији, као што је у Грчкој тренутно "заробљено" 15.000 миграната.

Дневне квоте које Србији "испоставља" Хрватска далеко су мање од онога што је најавила Аустрија - 80 људи дневно за пријем и 3.200 у транзиту.