Александар Чотрић: Не памтимо као Јермени
18. 02. 2016. у 19:45
Док Јермени брижљиво чувају сећање на своје страдале и о томе упознају цео свет, ми се невероватно небрижно односимо према три милиона Срба страдалих у Првом и Другом светском рату
НЕДАВНО сам, по други пут за годину дана, посетио меморијални центар Цицернакаберд у Јеревану, подигнут 1967, у спомен на милион и по Јермена уморених током геноцидног истребљења од 1915. до 1923. године.
Колико је много људи тада изгубило животе, показује чињеница да данашња Јерменија има три милиона становника. Меморијални центар је изграђен после окупљања више од сто хиљада Јермена, који су на педесетогодишњицу почетка прогона и убијања протестовали због ћутања совјетских власти и скривања великог злочина.
У оквиру комплекса налазе се обелиск, вечна ватра, зид сећања и музеј у којем су изложене фотографије, књиге, часописи, оригинални документи, видео-снимци и други артефакти који сведоче о страдању јерменских хришћана од власти Отоманске империје. Цицернакаберд, што у преводу значи "ластино гнездо", налази се на брду изнад главног града Јерменије и посећују га делегације, новинари и туристи који из иностранства долазе у ову земљу.
Док сам боравио у Јеревану, у сваком тренутку наметала су ми се поређења између јерменског и српског народа. Иако географски далеко, Срби и Јермени су блиски по вери, култури, менталитету и традицији. Оба народа су много страдала.
Постоји, међутим, и битна разлика. Док Јермени брижљиво чувају сећање на своје страдале и о томе упознају цео свет, ми се невероватно небрижно односимо према три милиона Срба страдалих у Првом и Другом светском рату.
Тридесетак парламената широм света усвојило је резолуције о признавању и осуди геноцида над Јерменима. Геноцид над српским народом од 1914. до 1918. и од 1941. до 1945. није осудио ни српски парламент. Ми ни после једног века од почетка Великог рата нисмо изградили меморијални центар који би упознавао и подсећао, и нас, и цео свет на српска страдања. Таква небрига, нажалост, ствара услове да се поново појаве злочинци, попут Адолфа Хитлера, који је 1938. године рекао: "Ко се још сећа Јермена?"
Јермена се свет, са великим закашњењем, ипак сетио. Бојазан је, међутим, да ће српске жртве прекрити заборав.
konan
18.02.2016. 20:01
Ti druze Cotricu i ne treba da se bavis srpskim narodom! Da se ne zaboravi, bio si jedan od onih "narodnih" poslanika koji su glasali za vreme vlade Vojislava Kostunice za zakon kojim se dozvoljava uvoz 11 puta radioaktivnije hrane i prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodni zakon! Tvoj predsednik Draskovic je tada kao ministar dao saglasnost da NATO trupe mogu prolaziti kroz Srbiju itd...
S T O P nesrbizmima i posebno kroatizmima! "...umorenih..."???
@Vuk S. Karadzic - VUCE, da poznajes svoj jezik verovatno bi shvatio da su vecina kroatizama u stavari srpske/slovenske reci i neke se vise nadju u knjizevnosti nego dnevnom govoru.ili, "srbizmi" poput, donacija, suicid, i slicnih engleskih kovanica verovtno bolje zvuce...to je jedina stvar na kojoj hrvatskoj zavidim - cuvaju i razvijaju svoj jezik bez nepismenih novinara koji pisu budalastine prevodeci nestrucno sto se vremenom nazalost odomaci. nama ja slabo sta sveto... upravo o cemu covek pise
Da da, to smo mi, to. Nikada se opametiti necemo. Ko ne ume da postuje svoju proslost, kao slepac gleda u buducnost.
како се понашамо,тако и пролазимо.
Коментари (11)