НЕ намеравамо да продајемо кућу ни по којој цени! Зато ћемо Министарству просвете предати писмени приговор да на конкурсу који је у току, Удружењу "Милутин Миланковић" не одобри средства за оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра и научног парка у нашој кући и дворишту.

Овако наш познати академски сликар Јован Маринковић из Београда одговара на иницијативу да се чувени српски научник Милутин Миланковић "врати" у свој београдски дом, а коју је "Новостима" открио мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић". Маринковић је један од два садашња власника куће у Професорској колонији, у Улици Љубомира Стојановића број 9, у којој је великан српске и светске науке живео и стварао готово три деценије, од 1927. до смрти 1958. године.

- Страшно је што сам за ову иницијативу сазнао из медија - наставља Маринковић. - Ни мене ни другог власника, нико из Удружења није обавестио о намери да откупе нашу кућу. А, конкурисали су код Министарства просвете да добију средства за реализацију пројекта. Штавише, Удружење нам већ две године ради иза леђа. Израдили су и елаборат који садржи чак и процену вредности за откуп наше куће. Нас не занима о којој своти је реч, јер кућу нећемо продавати. Али, то сматрам беспризорним, бахатим, чак и злонамерним понашањем.

У некадашњем дому Милутина Миланковића, сликар Јован Маринковић живи са супругом Снежаном и оцем Лазаром. Ту је и његов атеље. Они су, како каже, свој део куће купили почетком деведесетих од породице Лазаревић, која ју је, пак, почетком 1975. откупила од Миланковићевог сина Василија.

Кућа у којој је живео Милутин Миланковић

- Иако је на кући била спомен-плоча да је овде живео Милутин Миланковић, о њему се није много знало у јавности - прича Маринковић. - Убрзо после усељења, од пријатеља Владе Ликића, који је био физикохемичар, и ми смо сазнали да је Миланковић, како нам је рекао, "великан попут Николе Тесле". Нама је, наравно, врло драго што је он пре нас овде живео. Чак сам размишљао и распитивао се која соба му је била радна, у којој је преминуо, али ништа нисам успео да сазнам.

Откад су се уселили, каже наш саговорник, супруга и он на кући нису ништа мењали, ни споља ни унутра. Нису, међутим, каже, ни затекли ништа од аутентичног намештаја који је припадао великом научнику. Кућа је, иначе, под заштитом државе, као непокретно културно добро, а надлежна установа за заштиту је Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Сликар Јован Маринковић

- Спомен-плоча на кући постављена је 10. октобра 1979. године, поводом века од рођења Милутина Миланковића - каже Маринковић. - Она је, нажалост, у врло лошем стању. Деценијама није поправљана. Слова су избледела, тако да се једва може и прочитати шта на њој пише. А ми се не усуђујемо да је поправимо и не смемо ништа да предузмемо, јер је кућа под заштитом. Питамо се само, ако већ толико мисле и старају се о научниковој заоставштини и кући, зашто се Удружење "Милутин Миланковић", за почетак, није постарало да се барем ова спомен-плоча среди?

НАУЧНИКОВ БОР

У ПРЕЛЕПОМ дворишту куће, осим спомен-плоче, на Милутина Миланковића, подсећа још једино бор који је он посадио. Иако се може видети и са улице, научник је место за бор, по свему судећи, пажљиво бирао - на малом узвишењу које је савршено место за одмарање уз поглед на кућу. Исти такав бор, Милутин Миланковић је посадио и у дворишту родне куће у хрватском градићу Даљу. У тој кући, која је 2007. обновљена углавном средствима Владе Србије, данас се налази Културно-научни центар "Милутин Миланковић".