ПАПА Фрања примио је у суботу у Ватикану делегацију Српске православне цркве у којој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић. Теме ненајављеног састанка у Риму биле су канонизација контроверзног кардинала Алојзија Степинца, али и могућности за папину посету Србији током ове или следеће године.

У Српској патријаршији "Новостима" је потврђено да се делегација СПЦ састала са папом, али о детаљима разговора јуче нико није хтео званично да говори. Посета је организована далеко од очију јавности, а пријем није чак ни најављен протоколом. Посета представника Српске цркве папи Фрањи у иначе затвореној ватиканској администрацији третирана је као приватна аудијенција, без саопштења и изношења детаља разговора.

Изасланици Српске патријаршије, према сазнањима "Новости", поновили су папи разлоге због којих се СПЦ противи проглашењу Степинца за светитеља, али и поздравили његову жељу да коначној одлуци претходи широка стручна расправа о његовој улози у стварању НДХ и геноциду над српским народом. Двојица владика и амбасадор Србије при Унеску заложили су се за што скорији почетак дијалога о овом питању.

- Поглавару Римокатоличке цркве предочен је и начелан став патријарха Иринеја, да се не противи његовој посети Србији у својству шефа ватиканске државе. Папи је, међутим, указано и да је за друге форме посете неопходно зелено светло Московске патријаршије, чији би став могао да буде пресудан - сазнају "Новости" у врху СПЦ.

Пријемом изасланика СПЦ у својој резиденцији у Риму папа Фрања је позитивно одговорио на молбу патријарха Иринеја, који је то од њега затражио писмом од јула прошле године. Делегација Српске патријаршије (владике Амфилохије, Иринеј и Дарко Танасковић) убудуће ће у Ватикану бити третирана као стално изасланство Српске патријаршије за контакте са Светом столицом и папом Фрањом лично, што је такође био захтев поглавара СПЦ.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, амбасадор у Унеско Дарко Танасковић и епископ бачки Иринеј

Митрополит Амфилохије и епископ Иринеј задужени су, између осталог, за односе Српске патријаршије са Светом столицом. Двојица архијереја била су чланови готово свих делегација СПЦ које су се претходних година у Риму и Београду састајале са ватиканским званичницима. Папа Фрања, после Јована Павла Другог и Бенедикта Шеснаестог, трећи је поглавар Римокатоличке цркве кога су посетила двојица српских владика.

СУСРЕТ ДВОЈИЦЕ ПОГЛАВАРА

ИЗМЕЂУ власти и СПЦ претходних година је створен неформални консензус да папа може да допутује у Србију у својству шефа државе, али не и верског поглавара. И за ову врсту посете, према ватиканској дипломатској пракси, потребна је сагласност доминантне локалне верске заједнице. Уколико папа Фрања посети Београд, готово је сигурно, доћи ће и до историјског сусрета са поглаваром Српске цркве.