Црквењацима само цркавица

Продавци свећа, црквењаци, радници и помоћно особље храмова и администрације у епархијама Српске православне цркве плаћени су и по неколико пута мање од свештеника парохија у којима раде. Највећи број њих пријављен је на минималац, а многи своје послове обављају без икаквог уговора. Ова категорија црквених службеника сматра се најугорженијом у СПЦ, а своја права врло тешко доказују и пред судовима.

Незавидан положај црквењака, посебно у сиромашнијим епархијама, само је једна од последица неуређених и круто закопчаних финансија у СПЦ. Решавање правног и материјалног статуса црквеног особља једна је од тема којом би ускоро требало да се баве и највиши органи Цркве.

- На основу уговора о раду био сам запослен као радник и продавац свећа у Епархији бачкој са платом од 20.000 динара - каже Милорад Јовановић из Ветерника. - Положај радника у Цркви је тежак - ради се сваког дана, нема викенда ни годишњег одмора. Уплате доприноса су симболичне, па црквењаци по одласку у пензију живе у крајњој беди. Велики број људи ради на црно и изложен је непрекидним претњама отказом.

Саговорник "Новости" каже да су помоћни радници драстично мање плаћени од клирика. Према његовој рачуници, просечна зарада свештеника у парохијама у Новом Саду и околини је око хиљаду евра, док црквењаци и радници једва састављају крај са крајем. Неретко су изложени и страховлади локалних свештеника и игнорисању основних радних права.

Запослени у СПЦ из готово свих епархија у Србији жале се и да у случају спора са свештеником или надлежним старешином храма немају коме да се жале. За примедбе су према црквеним прописима надлежни локални архијерејски намесници или епископи, који су углавном недоступни за обичан народ. Службена преписка са жалбама иде само преко надређеног свештенства и зато често не стиже на праву адресу.

Разлике у статусу и висини примања чести су разлози сукоба црквењака и запослених са старешинама храмова, али и међу свештеницима. Црквени новац се слива и дели према различитим интерним писаним и неписаним правилима о којима се у Цркви нерадо говори. За разлику од свештеника који се у већини епархија издржавају од примања из заједничке касе и од прилога верника, црквеним радницима следује само договорена скромна плата. Једини који су у прилици да донекле поправе свој буџет су црквењаци, којима верници такође дају скромне прилоге за извршене обреде.

У београдској патријаршији кажу да материјални положај црквењака и осталих запослених није завидан, али то је, наглашавају, последица тешке економске ситуације у друштву и СПЦ. У седишту СПЦ запослено је више десетина људи различитог профила - од правника и економиста до графичких радника и хигијеничара.

У Патријаршији немају ни податак колико људи, без обзира на правни основ, ради или волонтира у Цркви. Ови подаци постоје у свакој од епархија појединачно, али нису доступни за јавност.