ЗЕМЉОТРЕС који је прошле недеље погодио околину хрватско-словеначке нуклеарке “Кршко” поново је отворио тему безбедности производње нуклеарног горива код нас и у региону. Иако су сеизмолози, у међувремену, утврдили да нуклеарка ради поуздано и да није било последица потреса, домаћи стручњаци објашњавају да би се озбиљнији проблем у овом, или неком другом од укупно 10 нуклеарних погона на удаљености до 600 километара око Србије, у њу пренео - у року од сат времена.

Последице евентуалне хаварије која би се десила у нуклеаркама у Мађарској, Бугарској, Румунији, Словенији са собом би донеле и све последице које један нуклеарни инцидент може да произведе.

Ипак, Србија и након истека Мораторијума о забрани коришћења нуклеарних погона, који је био на снази до почетка 2015. године, и даље не размишља о изградњи нуклеарних погона.

- На годишњицу катастрофе у Чернобиљу, ове године смо упутили упутити захтев за продужење двадесетпетогодишњег мораторијума, односно предлог за усвајање новог закона о забрани изградње нуклеарних електрана у Републици Србији - каже народни посланих странке Зелени Србије Иван Карић. - Из Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије смо добили тумачење у којем се каже да се постојеће решење, којим се забрањује употреба нуклеарне енергије у Србији, и даље на снази. Зато престаје да важи мораторијум и забрана је трајна.

Србија је у правој “нуклеарној шуми”, јер готово сви суседи имају своје реакторе. Мађарска има два погона у Паксу, на Дунаву, близу границе са Словачком, док Хрватска и Словенија имају заједничку пограничну нуклеарку у Кршком. Румунија има електрану код Черне Воде на Дунаву и планира страним капиталом, да изгради још једну, у централном делу земље. Словачка је затворила оба погона застареле руске технологије.

КАЛКУЛАЦИЈА У свету има 439 активних нуклеарних електрана и тај број константно расте. Цена изградње нуклеарне електране је висока у поређењу са ценама електранана фосилна горива, али једна електрана на нуклеарни погон може да траје и до 60 година са могућностима продужења. Процене цене опреме и изградње су од 2.000 и више долара по киловату инсталисане снаге, не рачунајући цену финансирања. У зависности од цене финансирања, коначна цена нуклеарне електране се процењује на 4.000 до 6.000 долара по инсталисаном киловату.

Стручњаци мисле да би Србија о нуклеарним постројењима требало да размишља за пет или 15 година.

- Имамо довољно лигнита за експлоатацију за наредних 60 или 70 година - каже Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду. - О нуклеаркама би требало расправљати 2020. или чак 2030. године. Чак и да почнемо да се бавимо нуклеарном производњом, суочићемо се са недостатком новца, али и стручњака јер је годину дана после украјинске катастрофе угашена катедра за нуклеарну физику Електротехничког факултета у Београду.

Иако бисмо у будућности могли да останемо без енергије, за нуклеарни погон треба нам - минимално две милијарде долара, колико је коштала мала нуклеарка “Кршко”.


БУГАРСКИ ПОГОН НАЈОПАСНИЈИ

Пуцање система за хлађење нуклеарке, који су у готово свим досадашњим случајевима узроковали експлозије на нуклеарним постројењима, толико су велике да се последице очитавају стотинама хиљада километара далеко, а у Европи су погони на удаљености од нас на свега неколико стотина километара. Тако су, на пример, загађења од чернобиљске катарстрофе забележена - и на Новом Зеланду!

  • Државе су у обавези да добију одобрење од земаља у региону, када желе да граде нови или прошире постојећи нуклеарни погон - кажу у Удружењу за енергетику у ПКС. - Како се Мађари на Дунаву шире, прошле године су за то тражили дозволу Србије. Нашој земљи заправо највећа опасност прети из Бугарске, која је морала да угаси четири од шест блокова у Козлодују.