Веронаука далеко од обавезе

ПАТРИЈАРХОВ предлог да веронаука буде обавезан предмет, као математика или биологија, по свему судећи, далеко је од остварења. Осим што је технички тешко изводљиво, за децу би то значило још један час више у препуном распореду, а неки кажу и својеврсно наметање религије.

У месецу када верска настава слави 15 година од повратка у учионице, из круга Цркве стигла је и најава да би она могла од тзв. изборног предмета да прерасте у обавезни део распореда часова. Веронаука и грађанско васпитање сада су тзв. обавезни изборни предмети, јер дете мора да изабере један од њих. Питање верске наставе од почетка изазива контроверзе и поделе међу родитељима и наставницима, а инсистирање на њеној обавезности вероватно би донело и додатна неслагања.

- Верски поглед на свет не сме бити наметнут. Вера мора да буде последица човекове воље - каже социолог Љубиша Деспотовић. - Постојеће решење, у коме деца бирају између грађанског васпитања и веронауке, задовољавајуће је са становишта људских права.

Због великог броја часова које деца имају чак и у нижим разредима основне школе, међу учитељима и родитељима се може чути и теза да би требало укинути правило да деца морају да изаберу један од два предмета - верску наставу или грађанско васпитање. Ако не желе, кажу, ђаци не би требало да уче ни једно, ни друго. Деспотовић, ипак, сматра да је садашње решење најбоље.

Иза идеје патријарха Иринеја стоје и црквени званичници задужени за развој верског образовања, али кажу да она може да се спроведе само споразумом између државе из верских заједница. Да би се то догодило потребно је испуњење више предуслова.

- Статус вероучитеља ни деценију и по од увођења веронауке није решен, што директно утиче на њихов социјални положај - каже Александар Ђаковац из одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. - Интересовање деце постоји. Довољан је и број наставника, али је потребно усаглашавање са државним образовним системом.

У Министарству просвете јуче нису желели да коментаришу предлог поглавара СПЦ.