МИНИСТАРСТВО за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је процедуру за ексхумацију пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, чији ће посмртни остаци бити пренети и сахрањени у Београду.

Ово је рекао министар за рад Александар Вулин, напоменувши да ће бити ексхумиране и кости мајора Љубомира Вуловића и цивила Радета Малобабића. Њих је 1917. године на смрт стрељањем осудио Војни суд у Солуну, прогласвиши их кривим за издају и покушај атентата на регента Александра Карађорђевића.

Учествујући на округлом столу "Хероји или отпадници - Апис и другови", министар Вулин је рекао и да се са челницима Скупштине града Београда разговара о месту сахране.

- Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховој Србији, њиховом Београду - рекао је Вулин. - Димитријевић је јунак и једна од српских светих тајни, која је скоро 100 година била заборављена и потиснута, не због нас, већ због других. Постоје људи који су рођени за највеће подвиге. Апис је био један од њих.

Пуковник Димитријевић једна је од најконтроверзнијих личности из новије српске историје. Играо је кључне улоге у Мајском преврату 1903, повратку династије Карађорђевић, Сарајевском атентату 1914, па и у операцијама Српске војске на почетку рата.

Историчар Срђан Цветковић наглашава да нико не може да оспорава пренос посмртних остатака једног официра у Србију. Он сматра да не би требало развијати култ његове личности.

- Правно, политички, па и војно Апис има сва права да почива у отаџбини - каже Цветковић. - Чуди ме, међутим, да је ниосилац ове идеје министар Вулин, који је на челу изразито ненационалистички дефинисане странке.

Идеју о преносу Аписових посмртних остатака подржава и Вељко Ђурић Мишина, први човек Музеја геноцида. Он каже да су Аписове заслуге за Србију изузетно велике.

- Био је изузетно способан официр, велики патриота и човек богате биографије - каже Ђурић. - Сигурно је да његов значај у српској историји надилази одговорност за Мајски преврат, који је најчешће коришћен за креирање негативне слике о њему.


ПУКОВНИК ПРИПАДА ИСТОРИЈИ

АПИС припада домену историје и заиста га не видим ни у једном контексту овог времена, каже историчарка Бранка Прпа. Његову улогу, како каже, треба сагледавати у контексту историје Првог светског рата.

- Нејасно ми је чиме је ова акција мотивисана, као и полемике које Апис и данас изазива у домаћој јавности. Расветљавање његове улоге у прошлости требало би препустити историчарима.