Држава не да Тадићеву вилу

ЧУВЕНУ вилу у Лацковићевој 10, у којој је осам година живео Борис Тадић док је био председник државе, суд је првостепеном пресудом вратио старим наследницима. Држава је, међутим, уложила жалбу, па предмет сада већ месецима стоји у Апелационом суду и чека ред. Кућа је све то време, још од кад се Тадић иселио, празна, а држава за њу плаћа немале трошкове за одржавање, комуналије, обезбеђење...

Сестре Станковић, Иванка, удата Миљачки, и Јелена, удата Обрадовић, наследнице су предратног инжењера Константина Станковића. Њихов отац купио је својевремено два плаца, спојио их и на њима сазидао, 1939. године, породичну кућу. После рата половина куће, која се водила на оца, конфискована је, док је друга половина, која се водила на мајку Веру, остала ћеркама у наследство.

У кући су живели највиши државни функционери, почевши од Вељка Зековића, члана ЦК, до Милке Планинц, Џемала Биједића и Момира Булатовића. После тога, кућа је била празна све док се није уселио Тадић. Данасу њој опет нико не станује, а држава ју је после Тадића прогласила за репрезентативни објекат, да не би морала да је врати. Сестре Станковић су ипак добиле, у мају, првостепену пресуду у своју корист.

- Мој отац, који је још пре рата почео зидање темеља за Храм Светог Саве, после ослобођења осуђен је као наводни шпијун - каже Иванка Миљачки. - Никада се није бавио политиком, али је страдао уз деду по мајци Милоша Трифуновића.

Милош Трифуновић био је предратни министар просвете, који се пензионисао, да би у владу поново ушао после пуча, 27. марта 1941. Са краљем је напустио земљу. Био је премијер владе у избеглиштву после Слободана Јовановића, а Дража Михаиловић је био његов министар војни. Када је Дража ухапшен, и Трифуновић се вратио у земљу. Сведочио је на Дражином процесу, шокиравши многе изјавом: "Са жаљењем смо тамо чули да ви овде једни друге убијате, а ми нисмо могли знати ко кога више убија."

Власт му није заборавила ово сведочење, па су и он и зет, инжењер Станковић, осуђени почетком 1947. као шпијуни. Он на осам, а Иванкин отац на четири године затвора, уз одузимање половине виле у Лацковићевој 10.

Мада се друга половина куће водила на Веру Станковић, она је са децом избачена и пресељена у, тада веома популарни, "дељиви стан" (са више станара и заједничким купатилом). Никада се нису вратили у Лацковићеву.

- У кући сам била само три пута. Једном док је у њој живео Момир Булатовић, са вештацима, а други пут са сином, када смо успели да уђемо само у башту да му покажем где сам одрасла. Убрзо су нас видели и изјурили. Последњи пут сам била када ме је Тадић позвао на ручак.

АПЕЛАЦИОНИ СУД: ПРЕДМЕТ "ТАДИЋЕВА ВИЛА" ЧЕКА РЕД

Апелациони суд реаговао је на наш текст "Држава не да Тадићеву вилу - на судску одлуку уложена жалба која чами у Апелационом суду", наводећи да је суд овај предмет задужио 28. маја 2014. године.

- Одлука у наведеном предмету још увек није донета имајући у виду да су судије у обавези да, у складу са Судским пословником, предмете решавају према редоследу пријема у суд. На дан 21. октобара 2015. године судија која је задужена за наведени предмет има у раду осамнаест предмета који су "старији" у односу на тај предмет по датуму подношења тужбе и пријему предмета у овај суд - наводи се у реаговању суда.