ВЛАДИКА Јован (Пурић) неће више бити на челу Нишке епархије Српске православне цркве. Одлуку о његовом статусу у Цркви и дужности коју ће убудуће обављати донеће следеће недеље Синод СПЦ.

Да владика Јован и формално напусти епархију коју је наследио од патријарха Иринеја одлучено је на синодској седници одржаној у среду у београдској Патријаршији. Овим потезом црквена влада удовољила је Јовановој молби да га и дефинитивно разреши управе над епархијом у Нишу. Владика је свој захтев црквеним органима поднео још јуна ове године, због неодложног лечења, али и сукоба и подела у својој епархији. Он је тада изразио жељу да се бави искључиво професорским послом на Богословском факултету.

Као будуће место службовања владике Јована, међутим, од среде се незванично помиње - Епархија шабачка. Ову идеју на синодској седници изнео је владика шабачки Лаврентије. Он је предложио да се повуче у пензију, а да његово место зазуме епископ Јован.

САБОР МОГУЋ И НА ЈЕСЕН Случај владике Јована, борба против чланства Косова у Унеску, као и низ других важних питања могли би да буду најважнији разлози за сазивање јесењег заседања Сабора СПЦ. Ова опција већ се разматра у врху Цркве, а уколико Синод процени да је потребно окупљање црквене скупштине, седница ће бити заказана за половину октобра. То ће бити први случај у последњих неколико година да се највише црквено тело састане два пута у току једне године.

- Понуда владике Лаврентија није изненађење - кажу у врху СПЦ. - Он је и раније имао жељу да се повуче из активне епископске службе, а на своју иницијативу је поделио и Шабачко-ваљевску епархију, уступивши место још једном архијереју. Он је веома близак са Јованом, кога сматра и својим духовним дететом.

Синод је, према сазнањима "Новости", разматрао и друге дужности на које би Јован могао да буде упућен. Како је реч о изузетном духовнику и интелектуалцу, понуђено му је и да обавља црквене послове ван епархија. Њему је дат рок до следеће недеље да размисли о предлозима, после чега ће бити донета коначна одлука.

Иза премештаја владике Јована из Ниша, упркос маскирању овог проблема у Патријаршији, крије се његов дубоки сукоб са свештенством у епархији. У средишту трвења нашла се његова одлука да распореди на дужности у другим парохијама чак 35 свештеника, који су због тога протестовали код патријарха. Јован се супротставио самовољи својих клирика, који су у служби радили мимо његових савета и налога. Планирао је уз то и комплетну реорганизацију епархије, која је требало да спута утицај неколико утицајних свештеника у Нишу.