Душан Пророковић: Будимо људи, не дижимо зидове

У МНОГО пута цитираној, али и од стране разноразних фалсификатора и смутљиваца злоупотребљаваној изјави, патријарх Павле је рекао: "Будимо људи (штоно неко рече) иако смо Срби!" Патријарх је тада говорио о злочинима, идејама "велике" и "мале Србије", ратним страдањима и несрећама. Његовом закључку је претходила реченица: "И кад би требало да се одржи последњи Србин, ја да сам тај последњи Србин, а да се одржи злочином - ја на то не пристајем; нека нас нестане, али да нестанемо као људи, јер нећемо онда нестати, живи ћемо отићи у руке Бога живога."

Није прошло пуно времена од почетка "мигрантске кризе" на Балкану, а на друштвеним мрежама се већ завртео предлог како би и Србија требало да подиже зид. Ваљда према Македонији. Па да онда спречимо даље уласке Сиријаца, Ирачана, Курда, Либијаца, Суданаца у земљу. Проћи ће још мање времена, живи били па видели, а ово ће постати и политичка платформа какве партије, можда чак и једна од кључних тема на изборима (јер, исто се дешава и у другим европским земљама). Иако се већи број званичника Србије потрудио да демантује шефа парламентарног одбора за одбрану и безбедност, који је рекао како се у ЕУ размишља о изградњи "прихватног центра за 400.000 азиланата" на територији Србије, генерал Момир Стојановић је у једној процени сасвим у праву: ако се настави овим темпом, до лета 2017. године ће преко Србије прећи (или ће неки у њој и остати) нешто испод пола милиона миграната. Међутим, пошто долази до нове дестабилизације на Блиском истоку, како обавештавају немачки медији, може доћи и до покретања нових, већих "мигрантских таласа". Тако се лицитира са још милион, два, чак три - нових азиланата који ће преко Балкана наступати ка континенталној Европи.

Ово јесте тешко решиво питање за Србију. Али, шта ћемо постићи подизањем зидова? Прво, мање важно, то би било чисто бацање пара. Када се говори о функцији зидова, ни онај направљен на делу америчко-мексичке границе није донео неки велики резултат у заустављању миграната. Чак и када би се поставио зид према Македонији, шта би спречавало мигранте да улазе у Србију преко Бугарске, или да из Македоније прелазе на Косово... А зидови се не могу свуда постављати. За Европу би само један зид био делимично функционалан, а то је онај који би желели да саграде Бугари: ка Турској. Мада је и то упитно, пошто све већи број миграната долази преко грчких острва. Какав зид, каква војска може да задржи милион људи?

Друго, што је много важније, јесте морална димензија овог питања. Да, како се то помиње у многобројним извештајима, међу мигрантима има и припадника неких радикалних група, има и шверцера и другог башибозука, али су то изоловани случајеви. (На крају, обавештајне службе и безбедносни апарат су плаћени да се тиме баве.) Највећи број људи које већ месецима гледамо како пролазе кроз нашу земљу су несрећници, побегли од ратних страхота, бескућници, који више немају где да се врате. Нису они криви што су доживели личне драме и нису својом вољом почели да се потуцају по свету. Не смемо да им постављамо зидове. Ако већ, обрвани сопственим проблемима, не можемо да им помогнемо, не треба ни да им одмажемо. Што нам рече патријарх пре две деценије: "Будимо људи!"

Неко ће питати: како ћемо овај проблем решити? Пола милиона или више миграната је изазов, можда чак и претња. У првом кораку покушати једноставно: променом политике. О томе се, на сасвим другачији начин него до сада, мора разговарати са евробирократијом и кључним земљама ЕУ. Не сме им се само повлађивати и безрезеревно подржавати све што предлажу. Они су направили проблем, нека га сада и решавају. Није Србија свргавала Асада, дестабилизовала Египат и бомбардовала Либију. Такође, мигранити не само да излазе из Србије ка ЕУ, они код нас и долазе из ЕУ (Грчке или Бугарске). Према томе, ЕУ је дужна да их збрине, или да на други начин помогне Србији. Дужна! Око тога нема преговора. То је пут решавања проблема. А не подизање зидова. Будимо људи. Колико смо данас људи, толико ћемо и заслужити у будућности.