САМО у Београду годишње име или презиме промени око 3.000 људи. Овај податак престоничких матичних служби углавном се односи на даме које удајом мењају девојачко за супругово презиме. Или враћају своје - после развода. Процене матичара су да је до пре неколико година готово свака друга дама на своје додавала презиме свог супруга, али да је ова мода са два презимена полако почела да јењава. Утисак је у матичарским службама да се поново све већи број дама враћа традицији и удајом преузима презиме свог супруга. Мали број њих задржи презиме оца, а у пракси се дешава да и мужеви узму презиме своје супруге.

Према речима Немање Ђуровића, матичара београдске општине Звездара, породични закон дозвољава све могућности - супружници се приликом склапања брака могу споразумети да сваки од њих задржи своје презиме, као и да уместо свог узму презиме другог супружника. Такође, могу свом презимену да додају презиме другог супружника или да презимену супружника додају своје. Међутим, иако закон прописује да се "супружници споразумевају око презимена", увек је жена та чије се презиме доводи под знак питања. Најчешће се друга варијанта сматра као омаловажавање, или у најмању руку непоштовања будућег супруга и његове фамилије.

- Можда се једно време стекао утисак да је све више дама које носе по два презимена, али због наших обичаја и мишљења средине, највећи број девојака прилоком удаја промени своје преизме - каже Ђуровић. - Онда када се јачи пол одлучује да промени своје презиме, углавном је у питању неки интерес. Понекад су у питању емотивни разлози, или да се направи рез са претходним животом.

Да је занемарљив број девојака које реше да "стану на жуљ" фамилији будућег супруга и одрекну се њиховог породичног имена, сматра и матичарка Гордана Лазовић из општине Краљево.

КАД ПРОМЕНЕ ПОЛ МЕЂУ разлозима да промене и име и презиме, мушкарци имају и један јак - а то је, промена пола. Да би мушко и на папиру постало женско, али и обрнуто, неопходни су налаз лекара и извод из матичне књиге рођених у којој је пол већ промењен. Закон не ограничава колико пута може да се промени име и презиме.

- У нашој средини и култури и даље је потпуно очекивано и уобичајено да жена удајом узме супругово преизме - каже Лазовић. - Оне желе да носе исто преизме као и њихова деца. Догађа се да задрже своје девојачко преизме, или уз њега само допишу друго, али много ређе.

Интернет форуми препуни су полемика на тему да ли жена треба или не да промени своје презиме. Са једне стране, задржавање презимена сматра се још једним видом еманципације и борбе слабијег пола да буде равноправан са мушкарцима. Промена се чак сврстава у кош са мењањем идентитета, одрицањем, уступцима, жртвовањем. Опет, други су мишљења да су рогобатна двојна преизмена непотребна, компликована и најобичније помодарство.

Док даме по неписаном закону, најчешће замене своје за презиме супруга, дешава се да мушкарци узимају презимена својих тастова. Најчешћи разлог је одлазак у иностранство. Супруга, углавном већ има "папире", па због лакшег преласка границе и боравка у иностранству, и муж узме њено презиме. Презиме своје боље половине, мужеви узимају због наследства или вођења фирме.

- То су ретки случајеви, али тада су најчешће посреди неки интерес или потреба да се можда изврда нека законска обавеза - кажу матичари из Краљева. - Појаве се сваке године кандидати који мисле да ће променом презимена да избегну затвор или плаћање пореза. Међутим, не знају да тиме не добијају други идентитет.

Тек неколико мушкараца током године одлучи се да, када склопи брак, уместо свог, узме женино презиме.

МЕЊАЈУ СМЕШНА ПРЕЗИМЕНА

НА промену презимена одлуче се понекад и суграђани који носе смешна, необична или погрдна презимена. На списку таквих су: Гузина, Пицајкић, Прдић, Заклан, Агбаб, Ружан, Тртић, Касапић, Бзгановић, Папак, Фујкић, Џелатовић, Болесников...