ПОЉОПРИВРЕДНИ гигант “Годомин”, некада рекордер у производњи вина “смедеревке”, ових дана бележи нови, неславан рекорд, десетогодишњицу покретања стечаја, који и даље траје. Док имовина која није продата и о којој би држава требало да се стара, пропада, 400 радника читаву деценију воде битку за исплату отпремнина и плата, а многи су преминули а да нису дочекали правду.

- За десет година стечаја умрло је 83 колега. Ми, који смо преживели, и даље се надамо да ћемо добити оно што смо зарадили - каже бивши радник Витомир Милојевић. - Оно што је остало од “Годомина” пропада, а ми се бојимо да никада нећемо наплатити наша потраживања. Дугују нам у просеку по 4.500 евра. Купца нема, али сматрамо да се држава недомаћински понаша према стечајном дужнику, јер је дозволила да се објекти уруше и да се земља запарложи. Писали смо министрима привреде, рада и правде, као и директору Агенције за приватизацију, али нико не реагује. Судија Привредног суда у Пожаревцу тврди да је имовина стечајног дужника обезбеђена, што је далеко од истине.

У то су се уверили и репортери “Новости”. Дирекција комбината више личи на сценографију за хорор филм, него на седиште некада најуспешнијег комбината у Југославији. Обезбеђења и чувара нема. Зграда је зарасла у коров препун змија, а из ње је однето све што би могло да се искористи - од намештаја, врата и санитарија до паркета и струјних каблова. У неким канцеларијама заостали су само папири - старе визиткарте директора, налепнице за “смедеревку”, радне књижице, уговори о раду. Из пода у кабинету директора расте трава. У гомили смећа је чак и документ са ознаком “строго поверљиво - службена тајна”. Ова зграда је пре десет година продавана по почетној цени од 4,5 милиона динара.

- Овако уништена вреди тек неколико хиљада евра. Сад је гробље, тако да држави остаје једино да нас овде сахрани - каже Милојевић који је 24 године радио у комбинату.

Некада је овде било запослено 1.500 радника, у тренутку отварања стечаја их је било 686, а остало је око 400 људи којима се, према њиховој рачуници, дугују зараде од 2002. до 2005. године и отпремнине од 200 евра по години стажа.

АПР: ИСПЛАЋЕНА ТРИ РЕДА ПОВЕРИЛАЦА У АГЕНЦИЈИ за приватизацију наводе да је над “Годомином” покренут стечај 8. јула 2005. године, после више неуспелих покушаја приватизације методом јавног тендера. - До сада је у целости исплаћен први, други и трећи исплатни ред поверилаца, док је четврти исплаћен у делу од 90 одсто - наводе у Агенцији. - То значи да је бившим радницима исплаћено потраживање на име зарада у другом исплатном реду у целости, док је потраживање на име зарада које припадају четвртом исплатном реду исплаћено у делу од 90 одсто од утврђених потраживања. Стечајни дужник поседује још имовине расположиве за продају.

Бивши радници годинама протестују, пишу писма стечајном управнику, локалној самоуправи, обијају прагове Агенције за приватизацију и ресорних министарстава. Чак су поднели захтев Скупштини Србије за доношење закона о жртвама транзиције.

Стечај “Годомина” покренут је у јулу 2005. године због двогодишње блокаде рачуна и дуга од 10 милиона евра. Неколико месеци касније, проглашен је банкрот, а на продају је понуђен капитал од 628 милиона динара. Према подацима од прошле године, за намирење поверилаца, међу којима су и радници, остало је око 10 одсто вредности комбината. Осим зграде дирекције, купца чека и вински подрум, стар више од века и под заштитом је као споменик културе и спада у ред највећих подземних подрума у овом делу Европе. Као део стечајне масе, понуђен је на продају први пут 2005. године по цени од 88 милиона динара. До сада је Агенција за приватизацију два пута покушавала да га прода. Међутим, појавили су се наследници који потражују овај објекат кроз реституцију.

ПРАСИЋИ УМЕСТО ПЛАТЕ

ГОДОМИН” је имао 5.300 хектара, а са две хиљаде хектара под виновом лозом годишње се производило 20.000 тона “смедеревке”. Деведесетих је почело пропадање, а запослени су годинама, уместо плата, примали вредносна писма и вино, а они са села пшеницу, свиње и прасад. Читаве породице, које су овде радиле, узимале су ту робу на кредит и бавиле се трговином.

ДОЖИВОТНО ПРИВРЕМЕНО

ИНВАЛИДИ рада који су радили у Заштитној радионици ПК “Годовин” су добили отпремнине, али су остали без зарада и радног стажа - тврди бивши радник Миодраг Јовановић. - Њима нису уплаћени доприноси за две и по до пет година стажа. Зато они имају привремене пензије, од 3.800 до 6.000 динара месечно. Чекају већ осам година, а то су болесни људи. Ако би им држава уплатила то што им дугује, имали би бар од 1.000 до 3.000 динара веће пензије. И са толико новца тешко може да се преживи месец, али би они били задовољни.