ВЕЛЕЛЕПНА зграда центра за промоцију у новобеоградском Блоку 39 неће бити изграђена, сазнају “Новости”. Ову одлуку др Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, саопштио је на састанку Одбора за управљање Пројектом “Истраживање и развој у јавном сектору”. Закључено је да је пројекат прескуп и да би о њему требало да се изјасни цела научна заједница.

Вербић је, на састанку оценио да су спорни пројекти Центра за промоцију науке и Центра за нанонауке и материјале, а као приоритете у науци одредио је набавку капиталне опреме, станове за младе научнике и реконструкцију постојећих објеката.

- Позитивна оцена коју су добили ови пројекти 2010. године не значи да би такву оцену добили и данас - рекао је Вербић за “Новости”. - Ми морамо да сагледамо ове пројекте у данашњим условима. Реалност је да ми не можемо да обезбедимо одрживост пројекта за зграду Центра за промоцију науке од 65 милиона евра. То не значи да нама Центар за промоцију науке није потребан. Напротив, потребнији нам је него икад, али желимо да суштина његовог постојања буде на научно-образовним активностима, а не на архитектонском подухвату.

Најављивана као архитектонско чудо, према пројекту изабраном на међународном конкурсу, зграда није стигла ни до темеља. На њу је до сада потрошено више од два милиона евра - на конкурс за најбољи пројекат, дозволе и припремне грађевинске радове на локацији. Осим што је плац ограђен, објекат није ни почео да ниче.

Идеју о градњи Центра покренуо је својевремено Божидар Ђелић, тадашњи министар науке. Првобитно је било предвиђено, бар како је он најављивао, да на њу буде потрошено 10 милиона евра и то из кредита Европске инвестиционе банке. Тако је расписан међународни архитектонски конкурс, на коме је победио аустријски архитекта Војфганг Чапелер и његова зграда која “лебди” на стубовима.

ПРОМЕЊЕНА УПРАВА ЦЕНТАР је основала 2010. године и до пре неколико месеци на његовом челу била је Александра Дрецун. Када је разрешена дужности, на њено место, као в. д. изабрана је Зорана Курбалија Новичић, једна од наших најуспешнијих научница. Она ће на тој функцији бити до јесени, када одлази на студијски боравак у Шведску.

Цена градње објекта који је најављиван као један од будућих симбола Београда волшебно и рапидно је расла, прво на 15 па на 21 милион евра, када је изабран Чапелеров пројекат. Потом је од архитекте захтевано да увећа површину овог велелепног здања и то за готово 50 одсто, са 20.000 на 29.000 квадрата. То је цену увећало за додатних готово 15 милиона. Коначна цена скочила је 2013. године на рекордних 65 милиона евра, како је раније потврђено “Новостима” у Јединици за управљање пројектима. За припрему терена и прибављање дозвола утрошено је 1,9 милиона евра.

Постоје процене према којима би функционисање Центра годишње коштало 1,5 милиона евра, док би од улазница могао да заради тек петину овог новца. Све остало ишло би из буџета. Против енормних планираних издвајања за Центар побунили су се и у Српској академији наука и уметности, као и појединци из бројних института. У Извештају САНУ замерено је и што је од годишњег буџета од 85 милиона динара само 15 трошено на пројекте, а све остало на запослене и трошкове. Научницима је сметало то што је цела наука на ивици егзистенције, а на њено “рекламирање” је планирано да се потроше десетине милиона евра.


НЕМА НИ НАНОЦЕНТРА

НЕЋЕ бити изграђен ни наноцентар, који је требало да буде део футуристичког комплекса у новобеоградском Блоку 39. Ове грађевине замишљене су као архитектонско ремек-дело и украс главног града. У том центру је требало да се деца, али и одрасли упознају са занимљивим научним експериментима и процесима, да се смењују изложбе, организују презентације, експерименти, занимљива предавања...

Наноцентар предвиђен је као институција са опремом за научнике који се баве нанонаукама:

- Прво морамо да питамо научну заједницу како види улогу и важност наноцентра, као и на који начин ће га користити, па да одлучимо о плановима за градњу - рекао је Вербић.