УКОЛИКО није могуће да се утврди судбина несталог детета, његовим родитељима, предлагачима за нематеријалну штету због повреде права на породични живот, може да се одреди правична накнада која не може да буде већа од 10.000 евра у динарској противвредности.

Овакво обештећење предвиђено је Нацртом закона о утврђивању положаја наводно нестале новорођене деце у породилиштима у Србији, који је коначно припремљен.

Уколико се усвоји, Србија ће бити прва земља у свету која ће донети "лекс специјалис" за решавање судбине несталих беба. Многи сумњичави родитељи већ су револтирани, зато што се у Нацрту закона наводи термин "наводно" (нестала новорођена деца). Радна везрија Нацрта ових дана је из Министарства правде прослеђена надлеженим и представницима и удружењима родитеља. Предвиђена је јавна расправа, а очекују се сугестије и примедбе.

Циљ овог закона је истраживање чињеница и околности на основу којих се може утврдити истина о положају наводно нестале новорођене деце. Законом се испуњава обавеза наше земље из пресуде Европског суда за људска права, у предмету "Јовановић против Србије".

- За вођење поступка за утврђивање положаја наводно нестале новорођене деце надлежан је београдски Виши суд за целу територију Србије, као првостепени, а за одлучивање о жалбама Апелациони суд у Београду - предвиђено у Нацрту овог закона. - У МУП-у се образује специјализована јединица, ради спровођења одређених истражних радњи у поступку на основу захтева суда.

НАЛОЖИО СТРАЗБУР НАЛОГ да наша држава реши све појединачне случајеве несталих беба пристигао је из Стразбура, почетком септембра 2013, када је правоснажно потврђена пресуда из марта у корист Зорице Јовановић из Баточине. Овој мајци држава није успела да пружи уверљиве информације шта се десило са њеном бебом, рођеном 1983. у Ћуприји.

Предлог, којим се покреће поступак, може поднети родитељ новорођеног детета, за које постоји разумна сумња да је нестало из породилишта. А ако ниједан од родитеља није жив или није пословно способан, предлог може поднети брат, сестра, деда или баба детета.

Нацртом закона предвиђено је да је суд овлашћен да у поступку користи сва доказна средства, која су предвиђена законом који уређује парнични поступак.

- Ако у току поступка суд дође до сазнања о постојању основа сумње да је извршено кривично дело, за које се гони по службеној дужности, дужан је да без одлагања поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу - један је од чланова предложеног закона.

У случају да се у поступку не могу утврдити чињенице о смрти детета, решењем се утврђују чињенице које указују на положај несталог детета. А ако ни то није могуће, решењем се констатује да није могуће утврдити положај несталог детета.

Држава Србија је, иначе пробила рок за поступање по пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, којом јој је било наложено да до 9. септембра прошле године оформи "механизме" за испитивање нерасветљених случајева нестанка беба у породилиштима.


ЗАСТАРЕЛИ СЛУЧАЈЕВИ

НА САСТАНАКУ Радне групе за припрему текста радне верзије закона овог закона, почетком овог месеца, Радиша Павловић из Крагујевца, представник удружења родитеља, оценио је ова законски документ служи само за покриће пресуде из Стразбура и да не признаје застарелост предмета. Биљана Павловић, државни секретар у Министарству правде, указала је да је истрага за поједине предмете застарела и да би требало да се баве и децом која и даље нестају, али да та два питања треба третирати одвојено.