ВИШЕ од годину живим у приватном дому за старе. Ћерка са породицом је у Немачкој и дом је за мене била логична и најбоља одлука. Било ми је важно да смештај буде добар, доктор и медицински техничари надохват руке и да исхрана буде квалитетна. Осим тога, без проблема могу да ми долазе родбина и пријатељи, а и ја могу њих да посетим. У дому имам свој мир и потребну негу и, заиста, нисам се покајао што сам овде дошао.

Овако, за “Новости”, прича Милан Сурла (77), грађевински техничар у пензији, један од четрдесетак житеља Дома за старе “Агапе” у Београду. Задовољан услугом коју добија, као и односом са особљем, открива нам и да је пре одлуке о усељењу у дом, на интернету видео понуду и презентације педесетак домова за старе, а неке је, каже, и посетио. Понуда је, вели, била врло разноврсна, па му није било лако да одабере.

- Осим цене услуга, која је била од 35.000 до 80.000 динара, највећи проблем био је како да међу онима који лове у мутном препознам дом са важећом лиценцом и стручним особљем - каже Сурла.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наводе да услугу смештаја одраслима и старијима, у Србији пружа око 200 установа. Државних је 40, исто толико приватних који су добили лиценцу по важећим прописима и 120, такође, приватних домова који су дозволе за рад добили по раније важећим прописима, па имају законску обавезу да процес лиценцирања обнове до маја 2016. године. Осим тога, ових дана решава се још 15 захтева за добијање лиценце.

- Приватни дом за старе може да отвори свако правно и физичко лице које испуни услове прописане Законом о социјалној заштити и Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите - објашњавају у Министарству. - Важно је, међутим, да приватни домови за старе не могу да почну да раде без лиценце овог министарства.

А, да би добио лиценцу, власник дома мора да обезбеди одговарајући простор, опрему, организацију, да испоштује структуру и образовање запослених, као и да има јасне стручне процедуре и поступке за заштиту корисника услуга.

Осим тога, наглашавају у Министарству, потребно је да испуне санитарне услове, као и стандарде противпожарне заштите, испоруке електричне енергије и комуналне инфраструктуре. Када добију лиценцу, приватни домови су у обавези да све ове услове испуњавају док лиценца важи. Могућност за различите махинације, међутим, пружа чињеница да пуна лиценца траје шест година, али да ограничена лиценца траје и до пет година.

КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ * Свим приватним домовима за старе и другим пружаоцима услуга социјалне заштите наложено је недавно да Министарство писмено обавесте о свакој кризној ситуацији у својим установама. Ову обавезу да сада су имале само државне установе социјалне заштите.
* Реч је о насилној или неочекиваној смрти корисника, о угрожености, повреди или злоупотреби корисника, о болести или инфекцији ширих размера, елементарној непогоди или неком другом неочекиваном догађају који утиче на рад установе.

- Да би приватна установа постала дом за старе, Законом о социјалној заштити није прописан минимум броја корисника, али је дефинисано да их не може имати више од 100.

Када је реч о броју запослених, за почетак рада, без обзира на број корисника, дом мора да има лиценцираног социјалног радника и пет неговатељица, међу којима је пожељно да бар једна буде медицинска сестра са лиценцом, као и спремачицу, сервирку и кувара уколико се храна припрема у дому - наглашавају у Министарству и подсећају да уколико у дому има више од 50 корисника, неопходно је повећати број неговатељица, а за више од 70 “станара” повећава се и број стручних радника.

За остале услуге, попут прања одеће, постељине, као и исхране, приватни домови могу да имају уговоре о пословно-техничкој сарадњи.

- Оброци могу да се припремају у дому или да се достављају. Ако храну припремају у дому, неопходни су санитарна сагласност и довољан број ангажованог особља. Уколико им се, пак, оброци достављају потребни су уговор о пословно-техничкој сарадњи и лиценца куће која припрема храну - подсећају у Министарству и објашњавају да исправност хране и намирница контролишу Санитарне инспекције и заводи за јавно здравље.

ИЛЕГАЛНИ ДА СЕ ЛЕГАЛИЗУЈУ

ПОДАЦИ о илегалним домовима за старе не постоје, али Инспекција социјалне заштите проверава сваку информацију и пријаву о раду оваквих домова и забрањује им рад.

- Током последњих 10 година, инспекција је написала 61 забрану рада. За протеклих годину дана илегални домови добили су 22 таква решења, односно три, који су имали дозволу, али су инспекције уочиле крупне неправилности у раду као и одступања од прописаних стандарда. Овим домовима инспекције не желе заувек да забране рад, али им помажу да се легализују - наводе у Министарству.