Пресуде Дражи после стрељања!

КОМАНДАНТ Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић стрељан је на основу записника са претреса, а не на основу пресуде! То доказују чак три верзије пресуде у судским списима, од којих ниједна није идентична, и управо ово би могао да буде кључни правни разлог да генерал буде рехабилитован пошто није имао поштено суђење.

Све три пресуде Војног већа Врховног суда Југославије, од 15. јула 1946, достављене су Вишем суду у Београду из Архива Југославије.

- Прва има увод и изреку, док је образложење изостављено "као непотребно" - каже адвокат Зоран Живановић, пуномоћеник Удружења припадника Југословенске војске у отаџбини. - На првој страни налази се печат Врховног суда Југословенске армије, али се из текста види да је пресуду донело Војно веће Врховног суда Југославије. Ово указује да је текст написан после изречене пресуде, када је формиран Врховни суд ЈА, а укинуто Војно веће Врховног суда.

Друга пресуда је писана ћирилицом са образложењем које на крају има два потписа, али не и печат суда. На првој страни такође је печат Врховног суда ЈА, а у тексту Војно веће Врховног суда. Трећа је писана латиницом, и садржи непотпуно образложење, без потписа и било каквог печата.

Врховни суд ЈА успостављен је тек после суђења генералу Михаиловићу, па поменути печати указују да су прве две пресуде рађене тек после 23. јула 1946, када је генерал већ стрељан. У прилог томе иде и чињеница да се у списима предмета Драже Михаиловића, 1984. године, налазила само једна пресуда до образложења, а у извештају о стању списа стоји да: "нема комплетне првостепене пресуде."

- То значи да ове пресуде нису постојале у списима предмета 1984, већ их је неко ту накнадно ставио - констатује Живановић, и додаје да је то доказ више да списи са суђења нису аутентични.

Постоје инидиције да је образложење пресуде написано да би се искористило приликом захтева за екстрадицију осуђених чланова краљевске владе у егзилу, којима се судило у одсуству. У питању су деветорица осуђених на затворске казне: Младен Жујовић, Слободан Јовановић, Божидар Пурић, Момчило Нинчић, Петар Живковић, Радоје Кнежевић, Милан Гавриловић, Живан Кнежевић и Константин Фотић.

- Пресуду на смрт стрељањем од 15. јула 1946. суд је унео само у транскрипт суђења, али је није сачинио у писменој форми. Осуђени је одмах поднео молбу за помиловање, која је 16. јула одбијена. Генерал Михаиловић је стрељан 17. јула, а да практично није ни добио писмену пресуду - закључује Живановић.

Ово ће, уз сведочења да одбрана није имала доказе којима је располагало тужилаштво, као и чињеницу да му је оптужница уручена само седам дана пред суђење, бити кључни докази у процесу рехабилитације, који се, са новим судијом, Александром Трешњевим, наставља данас.