ПРАВО из учионице Основне школе “Милан Ракић” у Бањи Врујци Жељана Радојичић Лукић стигла је у Министарство провете, науке и технолошког развоја. До прошле недеље учила је ђаке множење и дељење, велика и мала слова, шта су брда, а шта планине. Учитељски посао заменила је функцијом помоћника министра.

Позивом из Министарства просвете била је, каже, више него изненађена, јер се не памти да је један учитељ дошао на тако високо место у просветном систему.

- Била сам много изненађена позивом, јер се учитељима, колико год да су успешни и да су освојили награда, ретко пружа прилика да постану и директори школе, а камоли нешто више од тога. Министар др Срђан Вербић позвао ме је на разговор, понудио ми је место помоћника за предшколско и основно образовање и оставио један дан да размислим - започиње Жељана Радојичић Лукић причу за “Новости”. - Нисам имала никакву дилему. Истог трена сам знала да се таква прилика не пропушта и прихватила сам понуду. Надам се да ћу са овог места моћи много више да учиним за ђаке, за своје колеге наставнике и учитеље. Ако видим да немам моћ да променим ствари, мене моја учионица чека.

Иако су услови у просвети лоши, плате мале, просветни радници, каже, због деце морају да нађу мотивацију за рад. За посао учитеља наша саговорница сматра да је чаробан и да мора да се воли. Она, вели, у учионицу улази са осмехом и исто тако из ње излази.

По ходницима Министарства брзо се прочуло да “сеоска учељица” долази на место помоћника министра. Још веће изненађење била је њена биографија. У 26 година учитељског искуства стао је и рад у издвојеним одељењима села око Мионице, где у једној учионици седе ђаци од првог до четвртог разреда. Ту је, опет, и Светосавска награда, најпрестижније просветно признање. Недавно је проглашена за једног од најбољих едукатора у Србији. Идејни је творац “Чаробног села”, пројекта у Бањи Врујци који је финансирао Уницеф. Активна је у невладином сектору, у оживљавању сеоских школа...

ШТРАЈК ИЗГУБИО СМИСАО - БИЛА сам у штрајку од почетка и то је имало смисао док се тицало услова рада просветних радника и плата које су заиста мале. Али мислим да штрајк предуго траје и да је изгубио сваки смисао. Када се протест радикализује после пет месеци скраћених часова, иза те синдикалне борбе крију се и неке друге ствари, а не само заштита просветних радника - сматра Жељана Радојичић Лукић.

Последњих година Жељка Радојичић Лукић је нарочито заинтересована за образовни туризам, из којег спрема докторат. Занимање за ову област је почела пројектом "Чаробно село", јединственом у региону.

- Идеја за настанак "Чаробног села" родила се из потребе, јер деца која су долазила на екскурзије у Бању Врујци, обилазила су сеоска домаћинства и тражила да им покажу краву, овцу, воћњак... Уницеф је подржао идеју и финансирао изградњу образовно-забавног комплекса "Чаробно село", где деца могу да наложе ватру, умесе хлеб и стекну друга практична, функционална знања и оснаже и одрже везу са природом и традицијом.

У канцеларију у Немањиној улици уселила се пре неколико дана, али већ има амбициозне планове. Почеће од смањивања администрације, јер јој искуство из школе каже да од папирологије наставници немају довољно времена да се баве децом.

- Сличан проблем је и са описним оцењивањем у првом разреду, где учитељ исте ствари мора да уписује у књижицу, у дневник, па у матичну књигу. Све је то преопширно, а родитељима не казује ништа. Пробаћемо да уведемо “чек листе” у којима ће учитељи само да чекирају већ задате параметре - каже наша саговорница.

Она наводи да ће посебну пажњу посветити раду учитеља у издвојеним, сеоским одељењима. Они су, додаје, у систему готово невидљиви, а раде велики и тежак посао.

- Учитељ у селу је и домар и достављач и поштар и апотекар. Његова улога је велика, а онда на све то још је затрпан администрацијом - каже наша саговорница и указује да колегама мора да се олакша посао.


ОЧИ ПУНЕ СУЗА

НИЈЕ јој било лако, каже Жељана Радојичић Лукић, да остави своје ђаке, одељење трећег разреда школе у Бањи Врујци. Није, признаје, имала храбрости да се одмах опрости од њих.

- Била сам кукавица и нисам смела да се суочим са њима. Саопштила сам родитељима. Оставила сам ђаке пред одлазак на рекреативну наставу. Сада идем на Златибор да их посетим и опростим се. Требало ми је да скупим храбрости да изађем пред њих - прича ова необична учитељица очију пуних суза.