Папа долази у Јасеновац?

ПРОЦЕС проглашења Алојзија Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у јуну ове године. Обред канонизације контроверзног кардинала предводиће папа Фрања, који би требало на лето да посети Хрватску. Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично говори у Загребу, могао би том приликом да посети и Јасеновац и поклони се страдалима у НДХ. То би био уступак Српској православној цркви, која папин наклон српским и другим жртвама поставља као услов за будућу посету Србији.

Иако се Света столица засад званично не изјашњава о незваничном плану посете о коме увелико спекулишу хрватски медији, много је показатеља да се припрема управо овакав сценарио. На то указује и најава посете нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић Ватикану. Она би са папом Фрањом требало да се сусретне у мају, када би му уручила и формални позив да посети Хрватску.

Света столица, свесна и негативних конотација Степинчевог проглашења за светитеља, желела би да направи одређени баланс, чиме се неформално образлаже могућност папиног доласка у Јасеновац. Термин засад није познат, али се процењује да ће посета највероватније уследити после боравка у Босни и Херцеговини, који је заказан за 6. јун.

Могућност да се папа коначно поклони српским жртвама, у Српској патријаршији званично не коментаришу, као ни развој догађаја око Степинчеве канонизације. Приметно је, међутим, својеврсно игнорисање овог питања у врху СПЦ, па чак и међу владикама чије су епархије у Хрватској.

- Патријарх Иринеј неколико пута је поновио да би проглашење Степинца за светитеља била флека за Римокатоличку цркву. Ништа се, у међувремену, није догодило да би тај став био промењен - кратко нам је речено у врху СПЦ, где подсећају и на упадљив став новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, који канонизацију сматра унутрашњим питањем Римокатоличке цркве.

Владајући став епископата СПЦ јесте да је о Степинцу протеклих година углавном све речено, али и да не треба инсистирати на конфликту са католицима. Ово питање било је у средишту пажње јавности јула прошле године, када је патријарх Иринеј преко шефа ватиканске дипломатије Доминика Мамбертија папи упутио писмо у коме је образложио став да кардинал не би требало да се нађе у друштву светаца. Слање овог писма није никада потврђено. На исти начин коментарисан је и незванични позив папе патријарху Иринеју да посети Ватикан, с тим што је у СПЦ ова могућност засад искључена.

Ускоро се очекује и смена оних хрватских бискупа који су до сада показивали крајњи конзерватизам, који је често прелазио црквене границе и задирао у политику. Одласком старе гарде хрватских бискупа, сматра Ватикан, отворио би се много већи маневарски простор не само у цркви у Хрватској,већ и у односу на друге верске заједнице.

ФРАЊА ОСУДИО ФАШИЗАМ

ПАПА Фрања до сада је, јасно осудивши фашизам, показао недвосмислен став према прошлости. У том смислу његов могући долазак у Јасеновац не би био посебно изненађење, поготово што се очекује да ће и у БиХ послати јасне поруке усмерене на мржњу, нетолеранцију и све што је довело до масовних злочина на овим просторима.већ и у односу на друге верске заједнице.