Грабеж пречи од науке

СЦЕНАРИО метежа изазваног својинским спором у београдском Институту за молекуларну генетику прети у још десетак различитих научних установа широм Србије. Углавном је реч о институтима у мешовитом власништву државе, локалних самоуправа и предузећа, од којих поједина постоје само на папиру. Претенденте на тапије лабораторија од науке много више интересује имовина установа којима припадају.

Проблема са којима се суочавају научни центри у Србији је много. Нерашчишћени својински односи само су део шире слике немара са којима се институти годинама суочавају. На удару су порезника, судских извршитеља и локалних тајкуна. Уместо науком и истраживањима, њихове управе решавају проблеме који су готово нерешиви - дуговима, узурпацијом имовине, недостатком новца за плате запослених...

Типичан пример овакве српске научне установе јесте Центар за стрна жита у Крагујевцу, који се годинама налази у ванредном стању. Центар, оптерећен дуговима и неисплаћеним платама, у средиште пажње јавности дошао је пре неколико година, када су запослени у њему јавно спалили своје дипломе и докторате.

Ова научна установа у потрази је за новим власником, који ће поред фирме у мираз добити и око 120 хектара ораница, од чега је педесетак хектара на ободу града. Како се чује у Крагујевцу, земља на атрактивним локацијама главни је камен спотицања опоравка ове установе.

Да су посебно угрожени институти који се баве науком у области пољопривреде сведочи и пример голготе коју већ годинама пролази Институт за кукуруз у Земун Пољу, али и Завод за кропмир у Гучи. Ово предузеће годинама је било лидер у истраживању и производњи семенског материјала у Србији и региону, а већ годинама је под катанцем.

Да су научни институти, посебно пољопривредни, посебно на удару различитих интересних група сматра и професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

- Очигледно је да су научне установе у готово свим областима запостављене. Изузетак су само они институти за које је постојало интересивање међународних организација - објашњава Шеварлић. - Пољопривредни институти посебно су на мети, јер располажу објектима и атрактивним земљиштем.

Шеварлић каже да један од циљева намерног урушавања ове врсте установа може да буде и жеља појединаца да се по багателним ценама преузму драгоцене банке гена. Ови институти зато се намерно гурају у бескрајне стечајне поступке.

У Синдикату науке потврђују да су највећи проблеми у научним установама које су у мешовитом власништву, где удео најчешће имају локалане самоуправе.