НАУЧНИЦИ из Србије објавили су 750 радова у такозваним предаторским часописима. То су публикације у којима може да се објави и текст који никакве везе са науком нема. Не проверава се квалитет рада, већ само да ли је легла уплата за објављивање. Међу седам часописа у којима домаћи научници највише публикују, чак три су лажна.

Истраживач из института или професор на факултету за квазирад добије бодове потребне за напредовање, а часопис приход од неколико стотина, па и више од хиљаду евра за „трошкове објављивања“.

Већ са једним оваквим радом стиче се, на пример, услов за одбрану докторске дисертације. А чланцима у предаторским часописима може да се стигне и до звања редовног професора. Три најспорнија часописа - румунска „Металургија“ и босански ТТЕМ и „Хелтмед“, када је откривено како послују, скинута су са листе оних страних часописа за које научници добијају бодове. Али пре тога, за три године, аутори из Србије у „Металургији“ су објавили 283 рада, а теме су биле од медицине до друштвених наука. У ТТЕМ су објавили 240, а у „Хелтмеду“ 227. Ово је обелодањено у публикацији „Наука у Србији 2010-2013“, коју је приредио Национални савет за науку и која ће данас бити представљена.

РЕКОРДЕРИ БЕЗ КАЗНЕ
НИЈЕ познато да је било ко од аутора 750 радова остао без научног звања или је трпео било какву последицу за превару. Постоје тврдње да су поједини аутори објављивали и по десетак радова у овим часописима. Рекордер је, кажу, научник са 17 спорних публкација. Иако постоје етичка тела на универзитетима, нико још није „прозван“.

Скандалозна чињеница да се поједини истраживачи и универзитетски професори служе оваквим стварима да би оправдали свој „научни рад“, разоткривена је када је у „Металургији“ објављен рад-експеримент младих професора са Факултета организационих наука Драгана Ђурића, Бориса Делибашића и Стевице Радишића, са насловом „Евалуација трансформативних херменеутичких хеуристика за процесирање случајних података“. Уз фотографије ових научника са лажним брковима, перикама и измишљеним именима, на тарзан-енглеском, штампана је „папазјанија“ у којој су набацани појмови од ЕУ, преко образовања жена, до религије. Међу цитираним ауторима је и Дизнијев јунак Шиља, са радовима објављеним у „Микијевом забавнику“.

Више од 1.000 научника потписало је својевремено петицију у којој су тражили да се престане са „фалсификовањем учинка научноистраживачких радника“. Навели су чак да се надокнада за објављивање у „Хелтмеду“ уплаћује на приватни рачун уреднице.

- Наше драге колеге једноставно су злоупотребиле академску слободу. Искористили су слабости система којим се вреднује научни рад - сматра проф. др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање. - Требало би све те ствари свести на лични морал. На Западу би каријера некога ко је ухваћен у научној превари била запечаћена.

Ни Министарство просвете, науке и технолошког развоја нема надлежност да кажњава оне који до звања и веће плате стигну преваром. У Министарству кажу да на њиховом сајту постоји листа категоризованих домаћих часописа за период до 2013. године. Комисија за израду Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа формирана је јула ове године, а документ, на основу кога ће се правити нове листе, требало би да заврше до краја године.

- Правилник предвиђа да, уколико часопис буде означен као предаторски, аутоматски ће бити брисан са листе - кажу у Министарству просвете.