Оружје утихнуло, али пера и даље пуцају

АКО непријатеља нема, он се може произвести и измислити. То је посао стратега и званичника потпомогнутих маркетиншким агенцијама и блиским, а утицајним, „слободним“ медијима. Ово је теза др Слободана Вуковића, аутора књиге „Етика западних медија - Антисрпска пропаганда и ‘хуманитарна’ интервенција“.

Дело има исто име као његова ранија социолошка студија о медијском рату против Срба, најцитиранија књига из ове области. Вуковић каже да медијски рат још није окончан, иако је оружје утихнуло, па је морао да значајно прошири и истраживање и књигу.

- Кад је реч о Србима и Србији никад ништа није завршено - наглашава др Вуковић. - То показује поплава накнадно написаних публикација о југословенској кризи. Оне су углавном наставиле замагљивање и искривљавање њених узрока и последица. Реч је о наставку уграђивања пропагандних парадигми коришћених током југословенске кризе у норме међународног права и науку.

Он подсећа да је након пада Берлинског зида и комунизма појам непријатеља на Западу био замагљен и неодређен.

- Непријатељ је морао бити брзо пронађен и дефинисан да би се западне земље ујединиле у борби против њега - наставља Вуковић. - Владе држава које су разбијале другу Југославију одабрале су да Србе и Србију прогласе за непријатеље, а затим на њих свалиле и сву кривицу за сукобе. Да би мобилисале своју и светску јавност искористиле су своје најутицајније „мејнстрим“ медије. Тек данас, кад више није могућ повратак на претходно стање, могу се чути и другачији ставови.

Он подсећа да је књига о етици западних медија почела као есеј „Како су нас волели“ с мноштвом цитата из антисрпске пропаганде Запада деведесетих. Они би звучали комично да нису имали трагичне последице и по Србе и по остале Јужне Словене. Након дугогодишњег анализирања огромног броја написа којима су сатанизовани Срби, др Вуковић је написао својеврстан „кувар медијског рата“.

- Још 1994. познати новинар Питер Брок је уочио да су медији у балканском сукобу затајили јер су „постали једна од зараћених страна, која се чак није ни приказивала као неутрална“ - прича Слободан Вуковић.

- Примајући улогу гласноговорника наступајућег глобализма, медији су доминантно утицали, а и данас утичу, на стварање политичких парадигми, вредносних судова и формирање светског јавног мњења. На југословенском преседану утемељено је „ново право“ које је почело непоштовањем суверенитета држава, а проширило се у право на војну интервенцију. Да би добила етичко оправдање у јавности, војна интервенција је еуфемистички названа „хуманитарном“ у име „цивилизације“.

Он објашњава да „цивилизовање“ значи наметање вредносног, политичког и економског система, а да је „ново право“ идеолошка конструкција која настоји да међународно право претвори у право једне државе или коалиције да изводи казнене експедиције какве су биле крсташке у Средњем веку.

- Страх, а нарочито онај од Истока је дубоко инкорпорисан у западну цивилизацију - вели Вуковић. - У антисрпској пропаганди су коришћени десет векова стварани и подгревани негативни стереотипи Католичке цркве о „источном шизматичком“ православљу. Од крсташких похода до светских ратова, војне интервенције Запада оправдаване су као „цивилизаторске“ за добро „оријентално-деспотског“ и „неевропског“ света. Због географског положаја на удару су се први нашли Срби, иако су Руси прави циљ.

ОЦРЊЕНИ КАО ЗВЕРИ

ЈОШ током југословенске кризе било је интелектуалаца у свету који су упозоравали на злоупотребу медија као оружја.

- Срби су у једној од највећих клеветничких кампања савременог медијског доба били оцрњени као звери, варвари, силоватељи, психопате, комунисти, фашисти и нацисти - упозоравала је 1995. године британска новинарка Џоан Филипс.